The Oomycota (or Peronosporomycetes) is a group that includes more than 800 species that may be saprobic or parasitic on terrestrial or aquatic plants and animals. The oomycetes--including Phytophthora, Pythium, and downy mildews--have long been considered to be fungi because, like fungi, they obtain their nutrients via absorption and many of them produce the filamentous threads characteristic of most fungi. However, molecular phylogenetic investigations have found that the oomycetes are more closely related to the heterokont algae (i.e., the Phaeophyta [brown algae], Xanthophyta [yellow-green algae], Chrysophyta [golden algae], and Bacillariophyta [diatoms], and several smaller groups) than to the true Fungi (Chytridiomycota, Glomeromycota, Zygomycota, Ascomycota, and Basidiomycota). Thisconclusion is supported by a range of ultrastructural data (i.e., the fine structure revealed by electron microscopy).The oomycetes are now often included in a phylum Heterokonta within a kingdom Chromista or in a phylum Stramenopila (or Straminopila).
A number of characteristics distinguish the Oomycota from the true Fungi. These include differences in sexual reproduction (oomycetes produce oospores whereas true fungi produce zygospores, ascospores, or basidiospores), in the nuclear state of the vegetative mycelium (diploid in oomycetes but mostly haploid or dikaryotic in true fungi), in cell wall composition (beta glucans and cellulose in oomycetes, chitin--rarely with cellulose--in true fungi), type of flagellae (when present, flagellae are typically of two types in oomycetes--posteriorly directed whiplash and anteriorly directed fibrous--with just a posterior whiplash type present in true fungi), and mitochondria (cristae tubular in oomycetes but flattened in true fungi).
One especially notorious oomycete is Phytophthora infestans, the cause of late blight of potatoes. As a result of the famine in Ireland caused by this disease, around one million people died and another 1.5 million emigrated. A number of other plant diseases are caused by species of Phytophthora, including sudden oak death and ramorum blight caused by P. ramorum, cacao black pod caused by P. megakarya, and many root rot diseases, such as black shank of tobacco. Other members of the group include pathogens such as Pythium aphanidermatum, the cause of cottony blight of turf grasses; Peronospora tabacina (tobacco blue mold); Plasmopara viticola (downy mildew of grape); Plasmopara halstedii (sunflower downy mildew); and many others. Finally, a group traditionally placed in the oomycetes is the Saprolegniales, or water molds, which cause diseases of fish and other aquatic vertebrates.
More information on the Oomycota can be found in this online adaptation of Rossman and Palm (2006).
(Rossman and Palm 2006 and references therein; Rossman and Palm 2008 and references therein)
Oomycota şöbəsi özünəməxsus göbələk qrupu olub, bir çox nişanələrə görə fərqlənirlər.Şöbənin nümayəndələri əsasən iki qamçılı olmaları ilə xarakteriza olunur.Bunlarda biri hərəkət zamanı istifadə olunmur ,digəri isə hərəkətdə fəal iştirak edir .Qamçılardan biri lələkvaridir,digəri isə hamardır.Hüceyrələin divarı sellüloza ilə zəngindir.Ehtiyat qida maddələri isə nişastadır.Bu göbələklərdə lizin sintezi bütün avtootroflarda olduğu kimi diamino pimelin turşusunun köməyi ilə başa çatır. Oomkotanın nümayəndələrində nadir hallarda qlükoza aşkar edeilir ki,bu da süd turşusunun köməyi ilə parçalanır. Şöbənin 2 sinfi vardır:
İbrahimov A.Ş. İbtidai bitkilər.Bakı Universiteti ,1993.
Oomycota şöbəsi özünəməxsus göbələk qrupu olub, bir çox nişanələrə görə fərqlənirlər.Şöbənin nümayəndələri əsasən iki qamçılı olmaları ilə xarakteriza olunur.Bunlarda biri hərəkət zamanı istifadə olunmur ,digəri isə hərəkətdə fəal iştirak edir .Qamçılardan biri lələkvaridir,digəri isə hamardır.Hüceyrələin divarı sellüloza ilə zəngindir.Ehtiyat qida maddələri isə nişastadır.Bu göbələklərdə lizin sintezi bütün avtootroflarda olduğu kimi diamino pimelin turşusunun köməyi ilə başa çatır. Oomkotanın nümayəndələrində nadir hallarda qlükoza aşkar edeilir ki,bu da süd turşusunun köməyi ilə parçalanır. Şöbənin 2 sinfi vardır:
1.Oomycetes 2.Hyphochytridiomycetes.Ægsporesvampe (Oomycota, Oomycetes) er en gruppe svampe-lignende mikroorganismer. Til gruppen af ægsporesvampe hører en række frygtede planteparasitarter.
Ægsporesvampene var tidligere klassificeret som svampe,[1] og man har grupperet blandt andet følgende familier som ægsporesvampe: Monoblepharidaceæ, Saprolegniaceæ, Peronosporaceæ, Chytridiaceæ, Cladochytriaceæ, Olpidiaceæ, Synchytriaceæ.[2] Ægsporesvampene anses ikke længere som ægte svampe. De tilhører riget Stramenopila[3] og er beslægtet med brunalger. Blandt ægsporesvampearter findes kartoffelskimmel (Phytophthora infestans).[4]
Ægsporesvampenes cellevægge består fortrinsvis af cellulose i modsætning til cellevæggene hos ægte svampe der består af kitin.[4]
Ægsporesvampe (Oomycota, Oomycetes) er en gruppe svampe-lignende mikroorganismer. Til gruppen af ægsporesvampe hører en række frygtede planteparasitarter.
Ægsporesvampene var tidligere klassificeret som svampe, og man har grupperet blandt andet følgende familier som ægsporesvampe: Monoblepharidaceæ, Saprolegniaceæ, Peronosporaceæ, Chytridiaceæ, Cladochytriaceæ, Olpidiaceæ, Synchytriaceæ. Ægsporesvampene anses ikke længere som ægte svampe. De tilhører riget Stramenopila og er beslægtet med brunalger. Blandt ægsporesvampearter findes kartoffelskimmel (Phytophthora infestans).
Ægsporesvampenes cellevægge består fortrinsvis af cellulose i modsætning til cellevæggene hos ægte svampe der består af kitin.
Die Eipilze (Peronosporomycetes, früher Oomycota oder Oomycetes), auch Algenpilze, Cellulosepilze oder Scheinpilze genannt, bilden ein Taxon innerhalb der Stramenopilen und sind somit näher mit Braunalgen, Goldalgen (im weiteren Sinne, das heißt: Goldbraune Algen, Kieselalgen und Gelbgrüne Algen), Netzschleimpilzen[1] und Hyphochytriales (einzige Ordnung der Hyphochytriomycota)[2] verwandt als mit den Echten Pilzen oder den Schleimpilzen.[1] Die Eipilze leben vor allem im Süßwasser, in Wassertieren, im Boden oder in Landpflanzen als Saprophyten oder Parasiten.
Zu den Eipilzen gehören auch die Erreger einiger gefürchteter Pflanzenkrankheiten, etwa der Erreger der Kraut- und Knollenfäule bei Kartoffeln und Tomaten Phytophthora infestans und die Falschen Mehltaue (Peronosporales).
Ähnlich wie die echten Pilze bestehen die Eipilze aus einem Geflecht von Zellfäden (Hyphen), dem Myzel. Die Zellwände der Eipilze bestehen aus Glukanen, Hydroxyprolin und Cellulose; Chitin tritt nur selten auf. Im Inneren der Hyphen befinden sich neben Zellkernen und Cytoplasma auch große Vakuolen. Die Hyphen sind meistens nicht durch Septen (Trennwände) unterteilt; lediglich Gametangien und Sporangien werden jeweils durch ein Septum von der sie tragenden Hyphe abgeschottet.
Bei vielen Arten entstehen in den Sporangien begeißelte Schwärmerzellen, so genannte Zoosporen. Diese sind heterokont begeißelt, das heißt auf ihrer Oberfläche entspringen direkt nebeneinander eine in Schwimmrichtung gerichtete, mit feinen Härchen befiederte Zuggeißel und eine rückwärts gerichtete, unbefiederte Schleppgeißel. Der Besitz solcher heterokonter Schwärmerzellen identifiziert die Eipilze als Stramenopile.
Während des größten Teils ihres Lebenszyklus sind Eipilze diploid. Haploide Zellkerne treten nur während der geschlechtlichen Fortpflanzung auf.
Unter den Eipilzen gibt es sowohl Saprophyten, die sich von abgestorbenem pflanzlichem und tierischem Material ernähren, als auch Parasiten, die Pflanzen, Wassertiere oder sogar andere Eipilze befallen. Die Eipilze verdauen das tote oder lebende organische Material, indem sie Enzyme absondern, die es auflösen. Die gelösten Nährstoffe nimmt der Pilz dann über seine Zellmembran auf.
Eipilze können sich sowohl ungeschlechtlich als auch geschlechtlich vermehren.
Die verbreitetste und wahrscheinlich urtümlichste Art der ungeschlechtlichen Fortpflanzung bei Eipilzen ist die Vermehrung durch Zoosporen. Dabei wird eine Hyphenspitze durch ein Septum vom Rest der Hyphe abgetrennt; sie wird zum Sporangium. Durch Mitosen füllt sich das Sporangium mit einer mehr oder weniger großen Anzahl von Kernen. Jeder Kern wird mit einem Anteil des Plasmas und einer Zellmembran umgeben; die so entstandenen einkernigen Zellen bilden die typischen zwei Geißeln aus und verlassen das Sporangium.
Nach einiger Zeit nehmen die birnen- oder nierenförmigen Schwärmerzellen eine kugelige Gestalt an und ziehen die Geißeln ein. Die entstehende kugelförmige Zelle wird Cyste genannt. Je nach vorliegender Art kann aus der Cyste eine Hyphe auskeimen, mit der der Pilz eine neue Nahrungsquelle in Besitz nehmen kann, oder eine weitere begeißelte Schwärmerzelle. Diese zweite Generation von Zoospore bildet nach einiger Zeit wiederum eine Cyste. Manche Arten keimen nun mit einer Hyphe; andere können das Wechselspiel von Schwärmer und Cyste so lange wiederholen, bis ein geeignetes Substrat gefunden ist oder die Zelle verhungert.
Eipilzarten, die als Parasiten von Landpflanzen leben, haben dieses Fortpflanzungsprinzip häufig abgewandelt. Bei ihnen löst sich das Sporangium als ganzes von der Hyphe und wird durch den Wind verbreitet (es funktioniert als Konidie). Bedingung für das Überleben des Sporangiums ist dabei meist eine hohe Luftfeuchtigkeit. Nach einiger Zeit setzt das Sporangium Zoosporen frei, oder es keimt mit einer Hyphe. Bei manchen Arten existiert nur letztere Möglichkeit.
Das weibliche Gametangium wird Oogonium genannt. Es ist meistens ein ungefähr kugelförmiges Bläschen und sitzt auf der Spitze einer Hyphe, von der es durch ein Septum abgeschottet wird. In seinem Inneren erfolgt die Meiose; es bilden sich eine oder mehrere haploide, kugelförmige Eizellen, die Oosphären (griechisch für „Eikugeln“).
Das männliche Gametangium wird Antheridium genannt. Es kann verschiedene Formen haben und ist meist kleiner als das Oogonium. Es wird von der Spitze einer Hyphe, die sich auf das Oogonium zustreckt, durch ein Septum abgeschottet. Dann wird im Antheridium die Meiose vollzogen. Die Befruchtung geschieht, indem sich haploide Kerne aus dem Antheridium durch Plasmaschläuche in die Oosphären begeben und mit deren haploiden Kernen verschmelzen. Diese Art der sexuellen Vermehrung wird Cytogamie genannt und ist eine Form der Gametangiogamie (Gameten werden nicht freigesetzt, sondern die Gametangien verschmelzen).
Eipilz-Arten, bei denen Oogonium und Antheridium von verschiedenen Myzelien kommen müssen, um die Befruchtung zu vollziehen, nennt man heterothallisch. Bei den meisten Arten können Oogonien von Antheridien aus demselben Myzel befruchtet werden; diese Arten werden homothallisch genannt.
Nach der Befruchtung bilden die nun diploiden Oosphären eine stabile Wand aus und heißen nun Oosporen. Nach einer Ruhephase keimen sie zu einem neuen Myzel aus. Bei manchen Arten bilden sie stattdessen manchmal auch nur ein Sporangium, wie bei der ungeschlechtlichen Vermehrung.
Parasitische Eipilze können großen Schaden anrichten, wenn sie mit unabsichtlicher Hilfe des Menschen in neue Lebensräume vordringen.
Die Krebspest Aphanomyces astaci lebte ursprünglich auf Süßwasserkrebsen in Amerika. Diese haben Abwehrmechanismen gegen den Pilz entwickelt, so dass er für sie relativ harmlos ist. Als aber amerikanische Krebse in europäische Gewässer eingesetzt wurden, sprang die Krebspest auf den Europäischen Flusskrebs (Astacus astacus) über und rottete ihn fast aus.
Die Kraut- und Knollenfäule der Kartoffel Phytophthora infestans ist vermutlich die berüchtigtste aller Pflanzenkrankheiten. Ursprünglich lebte sie wohl auf wilden Nachtschattengewächsen in Mexiko. In den 1840er-Jahren sprang sie auf kultivierte Kartoffeln über und fraß sich in der Folge quer durch die Kartoffeläcker der Welt, da die Kartoffeln kaum Abwehrkräfte gegen die neue Krankheit hatten. 1845 erschien sie zunächst im Westen des europäischen Kontinents, wo sie von Jean Pierre François Camille Montagne als Botrytis infestans beschrieben wurde. Im Herbst 1845 erreichte sie Irland und verursachte die Große Hungersnot 1845.
P. infestans benötigt zur effektiven Vermehrung (Sporangienkeimung mit mehreren Zoosporen statt einer einzelnen Hyphe) Feuchtigkeit und nicht zu hohe Temperaturen. Diese Bedingungen wurden in Irland in den Jahren 1845 und 1846 sehr gut erfüllt. Die Fäule infizierte die gesamte Kartoffelernte. Da P. infestans außerdem Giftstoffe produziert, wurden die Knollen nicht nur unappetitlich, sondern auch gesundheitsschädigend. Da Kartoffeln praktisch die einzige Nahrungsquelle vieler Iren war, verhungerten etwa eine Million Bewohner der Insel. In den folgenden Jahren wanderten 1,5 Millionen Iren aus, hauptsächlich in die USA. Irland hat bis heute noch nicht wieder die Bevölkerungszahlen erreicht, die es vor der Kartoffelfäule hatte.
Als Angehörige der Stramenopilen stammen die Eipilze von autotrophen Organismen (Algen) ab und haben die Plastiden verloren. Sie werden in mehrere Ordnungen unterteilt, zahlreiche basale Eipilze sind bislang kaum untersucht, so dass zu erwarten ist, dass zu den sechs unten angegebenen bekannten Ordnungen weitere hinzukommen werden.
Die Eipilze (Peronosporomycetes, früher Oomycota oder Oomycetes), auch Algenpilze, Cellulosepilze oder Scheinpilze genannt, bilden ein Taxon innerhalb der Stramenopilen und sind somit näher mit Braunalgen, Goldalgen (im weiteren Sinne, das heißt: Goldbraune Algen, Kieselalgen und Gelbgrüne Algen), Netzschleimpilzen und Hyphochytriales (einzige Ordnung der Hyphochytriomycota) verwandt als mit den Echten Pilzen oder den Schleimpilzen. Die Eipilze leben vor allem im Süßwasser, in Wassertieren, im Boden oder in Landpflanzen als Saprophyten oder Parasiten.
Zu den Eipilzen gehören auch die Erreger einiger gefürchteter Pflanzenkrankheiten, etwa der Erreger der Kraut- und Knollenfäule bei Kartoffeln und Tomaten Phytophthora infestans und die Falschen Mehltaue (Peronosporales).
Oomycetes ili Oomycota su grupa protista končaste građe iz skupine Pseudofungi.[1]
Naziv im u doslovnom prevodu znači "jajaste gljive" i odnosi se na oogoniju, veliku i sfernu strukturu koja sadrži ženske gamete. Grupa obuhvata i saprofitne i parazitske vrste, usko povezane s vodenim okolišem. Kao paraziti djeluju na vodenim životinjama i biljkama. Od velike su ekonomske važnosti, jer uključuju parazite vaskularnih biljaka, od kojih su mnogi od poljoprivrednog značaja. Vrsta Phytophthora infestans opustošila je polja krompira u Irskoj, u 19. vijeku, koji je bio osnova tadašnje prehrane.[2] Od posljedične gladi umrlo je milion Iraca, što je pokrenulo masovnu emigraciju u Sjedinjene Države.
Poznato je oko 700 vrsta oomiceta.[3]
Sljedeći oomicete su od posebnog značaja u poljoprivredi:
Karakteristično za ovu skupinu je rast micelija bez septacije, a životni ciklus je obilježen smjenom generacija, odnosno imaju ciklus koji izmjenjuje faze diploidnog micelija s fazama haploidne seksualne reprodukcije. Za fazu razmnožavanja karakteristično je prisustvo dvobičastih zoospora sa mastigonemnim bičem usmjerenim prema naprijed i golim koji je, uglavnom, usmjeren prema naprijed. Dispergiraju se u vodi ili koriste površinsku vlagu (uključujući oborine na površini biljaka). Neke vrste proizvode aseksualne zračne spore koje raznosi vjetar. Oblik seksualne reprodukcije je oogamija, sa gametangijama. Seksualne spore, zvane oospore su sferične, prozirne i dvoslojne, a koriste se za preživljavanje u nepovoljnim uvjetima okoliša.
O taksonomskoj klasifikacija oomiceta, mnogo se raspravljalo. Isprva su klasificirane kao divizija koja pripada carstvu Fungi, ali to je postalo neupotrebljivo. Naprimjer, njihovi ćelijski zidovi sastoje se od celuloze, a ne od hitina kao u pravih gljiva, i one uglavnom nemaju septaciju. Osim toga, u vegetativnom stanju imaju diploidna jedra, dok gljive imaju haploide. Oomycete su sada uključene kao klasa koljena Heterokonta, zajedno s smeđim algama i diatomejama.[4][5]
Ova je grupa prvobitno je svrstana među gljive, a kasnije je tretirana kao protista, na osnovu opće morfologije i načina života. Kladistička analiza, zasnovana na modernim otkrićima o biologiji tih organizama podržava relativno prisnu povezanost s nekim fotosintetskim organizmima, poput smeđih algi i diatomeja. Uobičajena taksonomska klasifikacija na osnovu ovih podataka smješta ih u razred Oomycota zajedno s drugim razredima, poput Phaeophyceae (smeđe alge) unutar koljena Heterokonta.
Taj odnos podržavaju brojne uočene razlike između oomiceta i gljiva. Naprimjer, ćelijski zid oomikeca je sastavljen od celuloze, a ne hitina i uglavnom nemaju septaciju. Također, u vegetativnom stanju imaju diploidna jedra, dok gljive imaju haploidna. Većina oomiceta proizvodi samopokretne zoospore s dva biča. Jedan ima morfologiju pravog biča, a drugi morfologiju razgranatog „zastavičastog nabora“. Taj drugi bič, sa "šljokicama", jedinstven je za carstvo Heterokonta. Spore nekoliko skupina gljiva koje zadržavaju flagele (poput Chytridiomycetes) imaju samo jedan bič. Oomycota i gljive imaju različite metaboličke puteve za sintezu lizina i imaju brojne različite enzime. Ultrastruktura je također različita, s tim da oomicete imaju cjevaste mitohondtijske kriste[6]
Krompir napadnut vrstom Phytophthora infestans
Iznenadno uginuće hrasta, od Phytophthora ramorum
Listovi vinove loze zahvaćeni plijesni vinove loze, Plasmopara viticola
Listovi pogođeni gljivicom, Peronospora farinosa
Biljka zahvaćena bijelom hrđom, Albugo candida
Oomycota es un classe de Stramenopiles, Chromista.
Oomycota ugi kawastanan jamur air inggih punika salah satunggaling filum saking Protista ingkang mèmper jamur.[1]. Nama Oomycota punika asalipun saking tembung oo ingkang tegesipun tigan (endhog) kaliyan tembung mycota ingkang tegesipun jamur.[1] Pramila, Oomycota ugi dipuntepang kaliyan peparab fungi telur. Peparab kasebat ugi nedahaken tumrap cara réprodhuksi Oomycota mawi sèksual.[1] Tuladha saking filum Oomycota inggih punika jamur air (water mold), karat putih (white rust), kaliyan jamur wulu alus (downy mildew). Déné tuladha spesiesipun inggih punika Saprolegnia.
Oomycota saged gesang ing toya utawi panggénan-panggénan anyep lan gadhah oospora minangka kasil saking spora.[1] Spora ingkang dikasilaken déning zigot ingkang dhindhinipun kandel punika gadhah kagunan minangka pangayom. Ing kaanan tartamtu, spora tuwuh dados hifa énggal.[1] Sapérangan jamur toya punika minangka pengurai ingkang gesang wonten ing kempalan kapas.[1] Padatanipun, jamur punika pinanggih ing badan kéwan utawi alga ingkang sampun mati, mliginipun ing toya tawar.[1] Oomycota punika pengurai ingkang wigati sanget ing ékosistem toya]].[1] Padatanipun Karat putih kaliyan jamur wulu alus gesang ing siti minangka parasit ing tetuwuhan.[1]
Oomycota gadhah teges telur jamur. Prekawis kasebat adhédhasar ing wujud réprodhuksi sèksual ing Oomycota.[3] Wujud sèl endhog langkung ageng tinimbang spermanipun. Dhindhing sèl Oomycota kasusun kaliyan selulosa.[3] Wonten ing siklus gesangipun, mliginipun ing tahap réprodhuksi punika, Oomycota ngasilaken spora ingkang gadhah flagela.[3] Kathahipun anggota saking golongan Oomycota ngasilaken oogonia nalikanipun réprodhuksi.[3][4] Sawetawis réprodhuksi Oomycota sanèsipun mawi cara aseksual migunakaken zoospora.[3][4] Nalika prosès réprodhuksi punika, zoospora obah kanthi nglangi ingkang rikat. Prastawa punika kadadosan ing salebetipun toya.[3]
Tuladha Oomycota inggih punika Phytophthora, Saprolegnia, kaliyan Pythium.[5] Phytophthora inggih punika jamur karat putih ingkang gesang mawi saprofit utawi parasit. Jamur ingkang gesang kanthi cara parasit punika, tuladhanipun ing krambil (klapa,P. palmifera), mbako (P. nicotin), lan kenthang (P. infestans).[5] Saprolegnia gadhah miselium kaliyan hifa minangka piranti réprodhuksi. Jamur punika minangka saprofit ing kéwan toya ingkang sampun pejah.[5]
Oomycota punika gadhah peran kanthi ékonomi ugi ilmiah. Kathah anggptanipun ingkang dados patogen ing taneman ingkang mbebayani.[5] Phytophthora njalari lelara layu bibit, hawar kenthang, lan busuk akar. Pythium ugi maringi tandha-tandha lelara ingkang sami.[5] Peronospora lan Peronosclerospora inggih punika organisme ingkang njalari lelara bulai ing sawatawis serealia ingkang njalari karugian ngantos 100%.[5]
Tekst üüb Öömrang Oomycota of uk Peronosporomycetes of Pseudofungi san en stam faan Chromista uun di auerstam Heterokonta. Jo het uk aiswaampen of weederskemel.
Oomycetes ili Oomycota su grupa protista končaste građe iz skupine Pseudofungi.
Naziv im u doslovnom prevodu znači "jajaste gljive" i odnosi se na oogoniju, veliku i sfernu strukturu koja sadrži ženske gamete. Grupa obuhvata i saprofitne i parazitske vrste, usko povezane s vodenim okolišem. Kao paraziti djeluju na vodenim životinjama i biljkama. Od velike su ekonomske važnosti, jer uključuju parazite vaskularnih biljaka, od kojih su mnogi od poljoprivrednog značaja. Vrsta Phytophthora infestans opustošila je polja krompira u Irskoj, u 19. vijeku, koji je bio osnova tadašnje prehrane. Od posljedične gladi umrlo je milion Iraca, što je pokrenulo masovnu emigraciju u Sjedinjene Države.
Poznato je oko 700 vrsta oomiceta.
Oomycota of uk Peronosporomycetes of Pseudofungi san en stam faan Chromista uun di auerstam Heterokonta. Jo het uk aiswaampen of weederskemel.
Oomycota ugi kawastanan jamur air inggih punika salah satunggaling filum saking Protista ingkang mèmper jamur.. Nama Oomycota punika asalipun saking tembung oo ingkang tegesipun tigan (endhog) kaliyan tembung mycota ingkang tegesipun jamur. Pramila, Oomycota ugi dipuntepang kaliyan peparab fungi telur. Peparab kasebat ugi nedahaken tumrap cara réprodhuksi Oomycota mawi sèksual. Tuladha saking filum Oomycota inggih punika jamur air (water mold), karat putih (white rust), kaliyan jamur wulu alus (downy mildew). Déné tuladha spesiesipun inggih punika Saprolegnia.
Оомицетите (лат. Oomycota или Oomycetes) образуваат одделна филогенетска линија на габовидни еукариотски микроорганизми (протисти). Тие се филаментозни, микроскопски организми кои се исхрануваат по пат на апсорпција и се размножуваат полово или бесполово. Живеат сапрофаген или патоген начин на живот, при што ги вклучуваат некои од најважните растителни патогени, предизвикувајќи болести како пламеница на компир и пламеница на винова лоза. Оомицетите често се нарекуваат и водни мувли, иако повеќето видови не се вистински водни организми, а сувоземни патогени.
Оомицетите ретко поседуваат септи, а доколку поседуваат, тие се малку на број,[1] јавувајќи се во основата на спорангиите и понекогаш во постарите делови од филаментите.[2] Некои се едноклеточни, но други се филаментозни и се разгрануваат.
Повеќето оомицети даваат два различни типови на спори. Главните распространувачки спори се бесполови, самоподвижни и се познати како зооспори, способни за хемотаксија (движење кон или од хемиски сигнал, на пример, од потенцијален извор на храна) во површинските води (вклучувајќи ја и дождовната вода на растителните површини). Неколку оомицети произведуваат воздушни бесполови спори кои се распространуваат со ветрот. Тие исто така произведуваат и полови спори наречени ооспори што се провидни, со двоен ѕид, сферични образованија со кои оомицетите ги преживуваат неповолните услови на животната средина.
Групата е поделена на шест редови:[2]
Многу оомицети се економски важни бидејќи се агресивни патогени на растенијата. Одредени видови можат да предизвикаат болест кај рибите. Многуте растителни патогени видови можат да се класифицираат во четири групи:
Пламеница на компирот предизвикана од Phytophthora infestans
Сушење на листот од даб предизвикано од Phytophthora ramorum
Пламеница на краставица
Albugo candida на растението овчарска торбичка
Ларва на еднодневка зафатена од водна мувла (оомицета)
Оомицетите (лат. Oomycota или Oomycetes) образуваат одделна филогенетска линија на габовидни еукариотски микроорганизми (протисти). Тие се филаментозни, микроскопски организми кои се исхрануваат по пат на апсорпција и се размножуваат полово или бесполово. Живеат сапрофаген или патоген начин на живот, при што ги вклучуваат некои од најважните растителни патогени, предизвикувајќи болести како пламеница на компир и пламеница на винова лоза. Оомицетите често се нарекуваат и водни мувли, иако повеќето видови не се вистински водни организми, а сувоземни патогени.
Оомицеттар — бәшмәктәр класы.
4 тәртибе, 550 төрө билдәле, киң таралған. Башҡортостанда 4 тәртибе, 100‑ҙән ашыу төрө бар.
Мицелийы яҡшы үҫешкән, бер күҙәнәкле, күп ядролы. Күҙәнәк көбө күпселек бәшмәктәрҙән айырмалы хитиндан түгел, целлюлоза һәм глюкандан тора.
Енесһеҙ үрсеү ҡауырһын һәм ҡамсы рәүешле ептәре булған зооспоралар, енси — оогамия ярҙамында тормошҡа ашырыла. Оогонийында бер йәки бер нисә йомортҡа күҙәнәге бар, антеридий айырымланған гаметалар барлыҡҡа килтермәй һәм аталанғанда уның күп ядролы эстәлеге аталандырыусы үҫентеләр буйлап оогонийға үтеп инә. Аталанған йомортҡа күҙәнәктәре тынлыҡ хәлендәге ооспораларға әүерелә (диплоидлы стадия), улар яҙ көнө, зооспорангиялар барлыҡҡа килтереп, үҫеп сыға. Пероноспоралылар тәртибенә ҡараған юғары оомицеттар зооспорангиялары спорангия йөрөтөүселәрҙән тулыһынса айырыла һәм үҙенсәлекле конидияларға әүерелә.
Оомицеттар араһында һыу сапрофит‑бәшмәктәре бар, улар үҫемлек ҡалдыҡтарында (лептомитлылар, пероноспоралылар һ.б.), бөжәктәрҙең һ.б. ваҡ хайуандарҙың мәйеттәрендә (сапролегний һымаҡтар) үҫешә. Күпселек оомицеттар ылымыҡтарҙа һәм селәүсендәрҙә, ҡайһы бер сапролегний һымаҡтар — балыҡтарҙың һәм ер‑һыу хайуандарының ыуылдырыҡтарында, көсһөҙләнгән селбәрәләрҙә; пероноспоралылар — үҫемлектәрҙә паразит булып йәшәй. Иң зарарлы оомицеттар булып картуф фитофторозын (Phytophthora infestans), шәкәр сөгөлдөрө, кишер һ.б. а.х. культураларының ҡара һабағын (Pythium debaryanum), виноградтың ялған онло ысығын, йәки мильдьюһын (Plasmopara viticola), тыуҙырыусылар тора.
Оомицеттар — бәшмәктәр класы.
4 тәртибе, 550 төрө билдәле, киң таралған. Башҡортостанда 4 тәртибе, 100‑ҙән ашыу төрө бар.
Oomycota forms a distinct phylogenetic lineage of fungus-like eukaryotic microorganisms, called oomycetes (/ˌoʊ.əˈmaɪsiːts/).[4] They are filamentous and heterotrophic, and can reproduce both sexually and asexually. Sexual reproduction of an oospore is the result of contact between hyphae of male antheridia and female oogonia; these spores can overwinter and are known as resting spores.[5] Asexual reproduction involves the formation of chlamydospores and sporangia, producing motile zoospores.[5] Oomycetes occupy both saprophytic and pathogenic lifestyles, and include some of the most notorious pathogens of plants, causing devastating diseases such as late blight of potato and sudden oak death. One oomycete, the mycoparasite Pythium oligandrum, is used for biocontrol, attacking plant pathogenic fungi.[6] The oomycetes are also often referred to as water molds (or water moulds), although the water-preferring nature which led to that name is not true of most species, which are terrestrial pathogens.
Oomycetes were originally grouped with fungi due to similarities in morphology and lifestyle. However, molecular and phylogenetic studies revealed significant differences between fungi and oomycetes which means the latter are now grouped with the stramenopiles (which include some types of algae). The Oomycota have a very sparse fossil record; a possible oomycete has been described from Cretaceous amber.[7]
Oomycota comes from oo- (Greek: ωόν, translit. ōon, lit. "egg") and -mycete (Greek: μύκητας, translit. mýkitas, lit. "fungus"), referring to the large round oogonia, structures containing the female gametes, that are characteristic of the oomycetes.
The name "water mold" refers to their earlier classification as fungi and their preference for conditions of high humidity and running surface water, which is characteristic for the basal taxa of the oomycetes.
The oomycetes rarely have septa (see hypha), and if they do, they are scarce,[8] appearing at the bases of sporangia, and sometimes in older parts of the filaments.[9] Some are unicellular, while others are filamentous and branching.[9]
.png)
Previously the group was arranged into six orders.[9]
However more recently this has been expanded considerably.[10][11]
.jpg)
This group was originally classified among the fungi (the name "oomycota" means "egg fungus") and later treated as protists, based on general morphology and lifestyle.[7] A cladistic analysis based on modern discoveries about the biology of these organisms supports a relatively close relationship with some photosynthetic organisms, such as brown algae and diatoms. A common taxonomic classification based on these data, places the class Oomycota along with other classes such as Phaeophyceae (brown algae) within the phylum Heterokonta.
This relationship is supported by a number of observed differences between the characteristics of oomycetes and fungi. For instance, the cell walls of oomycetes are composed of cellulose rather than chitin[12] and generally do not have septations. Also, in the vegetative state they have diploid nuclei, whereas fungi have haploid nuclei. Most oomycetes produce self-motile zoospores with two flagella. One flagellum has a "whiplash" morphology, and the other a branched "tinsel" morphology. The "tinsel" flagellum is unique to the Kingdom Heterokonta. Spores of the few fungal groups which retain flagella (such as the Chytridiomycetes) have only one whiplash flagellum.[12] Oomycota and fungi have different metabolic pathways for synthesizing lysine and have a number of enzymes that differ.[12] The ultrastructure is also different, with oomycota having tubular mitochondrial cristae and fungi having flattened cristae.[12]
In spite of this, many species of oomycetes are still described or listed as types of fungi and may sometimes be referred to as pseudo fungi, or lower fungi.
.png)
Most of the oomycetes produce two distinct types of spores. The main dispersive spores are asexual, self-motile spores called zoospores, which are capable of chemotaxis (movement toward or away from a chemical signal, such as those released by potential food sources) in surface water (including precipitation on plant surfaces). A few oomycetes produce aerial asexual spores that are distributed by wind. They also produce sexual spores, called oospores, that are translucent, double-walled, spherical structures used to survive adverse environmental conditions.
Many oomycetes species are economically important, aggressive algae and plant pathogens.[13][14] Some species can cause disease in fish, and at least one is a pathogen of mammals. The majority of the plant pathogenic species can be classified into four groups, although more exist.
Oomycota forms a distinct phylogenetic lineage of fungus-like eukaryotic microorganisms, called oomycetes (/ˌoʊ.əˈmaɪsiːts/). They are filamentous and heterotrophic, and can reproduce both sexually and asexually. Sexual reproduction of an oospore is the result of contact between hyphae of male antheridia and female oogonia; these spores can overwinter and are known as resting spores. Asexual reproduction involves the formation of chlamydospores and sporangia, producing motile zoospores. Oomycetes occupy both saprophytic and pathogenic lifestyles, and include some of the most notorious pathogens of plants, causing devastating diseases such as late blight of potato and sudden oak death. One oomycete, the mycoparasite Pythium oligandrum, is used for biocontrol, attacking plant pathogenic fungi. The oomycetes are also often referred to as water molds (or water moulds), although the water-preferring nature which led to that name is not true of most species, which are terrestrial pathogens.
Oomycetes were originally grouped with fungi due to similarities in morphology and lifestyle. However, molecular and phylogenetic studies revealed significant differences between fungi and oomycetes which means the latter are now grouped with the stramenopiles (which include some types of algae). The Oomycota have a very sparse fossil record; a possible oomycete has been described from Cretaceous amber.
Oomicetoj (Oomycetes) estas la nura klaso de la filumo oomikotoj (Oomycota). Ili estas senklorofilaj fadenformaj eukariotoj, iam klasifikitaj en la fungoj, ili enhavas ĉirkaŭ 580 speciojn el 74 genroj[1]. Ili estas teraj, dolĉakvaj aŭ maraj. En oomikotoj oni trovas gravajn plantparazitojn kiel terpomŝimo (Phytophthora infestans) aŭ foliŝimo de vinberujo (Plasmopara viticola).
Oomikotoj formas daŭrajn zigotojn nomataj oosporoj. Iliaj zoosporoj havas ĝenerale du flagelojn, kiuj estas malsimilaj.
Oomicetoj (Oomycetes) estas la nura klaso de la filumo oomikotoj (Oomycota). Ili estas senklorofilaj fadenformaj eukariotoj, iam klasifikitaj en la fungoj, ili enhavas ĉirkaŭ 580 speciojn el 74 genroj. Ili estas teraj, dolĉakvaj aŭ maraj. En oomikotoj oni trovas gravajn plantparazitojn kiel terpomŝimo (Phytophthora infestans) aŭ foliŝimo de vinberujo (Plasmopara viticola).
Los oomicetos (Oomycetes) son un grupo de protistas filamentosos pertenecientes al grupo de los pseudohongos.[2] El nombre significa "hongos huevo" y se refiere al oogonio, estructura grande y esférica que contiene los gametos femeninos. El grupo engloba especies tanto saprofitas como parásitas, muy vinculadas al medio acuoso. Como parásitos actúan contra animales acuáticos y plantas. Son de gran importancia económica, puesto que engloban a parásitos de plantas vasculares, muchas de ellas de interés agrícola. La especie Phytophthora infestans asoló en el siglo XIX los campos de patatas de Irlanda, base de la dieta de la época.[3] La hambruna subsiguiente mató a un millón de irlandeses y provocó una emigración masiva a EE. UU. Se conocen unas 700 especies de oomicetos.[4]
Los siguientes oomicetos son de especial importancia en la agricultura:
Patatas afectadas por el tizón tardío, Phytophthora infestans
Muerte repentina del roble, Phytophthora ramorum
Hoja de vid afectada por el mildiu de la vid, Plasmopara viticola
Hojas afectadas por el mildiu de la espinaca, Peronospora farinosa
Planta afectada por la roya blanca, Albugo candida
La característica común al grupo es el crecimiento miceliar sin septación y el ciclo de vida que presentan es diplonte, es decir, presentan un ciclo que alternan fases miceliares diploides con fases de reproducción sexual haploides. La fase de reproducción asexual se caracteriza por la presencia de zoosporas biflageladas con un flagelo mastigonemado dirigido hacia delante y otro desnudo que, generalmente, se dirige hacia atrás. Se dispersan en el agua o aprovechando la humedad superficial (incluyendo la precipitación sobre la superficie de las plantas). Algunas especies producen esporas asexuales aéreas que se dispersan por el viento. La fase de reproducción sexual es por oogamia, por gametangiogamia (copulación-contacto gametangial). Las esporas sexuales, llamado oosporas, esféricas, translúcidas y de doble pared, son utilizadas para sobrevivir en condiciones ambientales adversas.
La clasificación taxonómica de los oomicetos ha sido muy discutida. En un principio fueron clasificados como una división perteneciente al reino Fungi, pero esto ha caído en desuso. Por ejemplo, sus paredes celulares se componen de celulosa, y no de quitina como en los verdaderos hongos, y no tienen generalmente septación. Además, en el estado vegetativo tienen núcleos diploides, mientras que los hongos los tienen haploides. En la actualidad Oomycetes se incluye como una clase en el filo Pseudofungi del clado Heterokonta, junto con las algas pardas, las diatomeas y otros protistas saprofitos.
Las relaciones filogenéticas internas serían la siguiente:[5][6]
OomycetesLos oomicetos (Oomycetes) son un grupo de protistas filamentosos pertenecientes al grupo de los pseudohongos. El nombre significa "hongos huevo" y se refiere al oogonio, estructura grande y esférica que contiene los gametos femeninos. El grupo engloba especies tanto saprofitas como parásitas, muy vinculadas al medio acuoso. Como parásitos actúan contra animales acuáticos y plantas. Son de gran importancia económica, puesto que engloban a parásitos de plantas vasculares, muchas de ellas de interés agrícola. La especie Phytophthora infestans asoló en el siglo XIX los campos de patatas de Irlanda, base de la dieta de la época. La hambruna subsiguiente mató a un millón de irlandeses y provocó una emigración masiva a EE. UU. Se conocen unas 700 especies de oomicetos.
Oomizeteak (Oomycetes) Chromalveolata erreinuko izaki bizidunak dira. Izenak arrautza onddo esan nahi du. Hari-formako protistasen talde bat da azaletik onddoei irudituak. Talde honen barruan dago espezie saprofitoak eta parasitoak (uretako animalien eta landareenak).
Hifa (zelula zelulanitz erraldoi) deritzen harizpi-sortek osaturiko egitura onddoenaren antzekoa da, baina euren zelula-paretak, onddoenak ez bezala, zelulosa du, kitina gabe. Horien artean, saprofitoak eta landare eta animalien bizkarroiak daude, hala nola, Physohora (patatarena), Saprolegina (arrainena), Plasmopara (mahatsondoaren mildiu edo gorrina), eta abar.
Achlya uran
Hyaloperonospora parasiticako konidioforo
Phytophthorako espora
Phytophthora infestans patatan
Oomizeteak (Oomycetes) Chromalveolata erreinuko izaki bizidunak dira. Izenak arrautza onddo esan nahi du. Hari-formako protistasen talde bat da azaletik onddoei irudituak. Talde honen barruan dago espezie saprofitoak eta parasitoak (uretako animalien eta landareenak).
Hifa (zelula zelulanitz erraldoi) deritzen harizpi-sortek osaturiko egitura onddoenaren antzekoa da, baina euren zelula-paretak, onddoenak ez bezala, zelulosa du, kitina gabe. Horien artean, saprofitoak eta landare eta animalien bizkarroiak daude, hala nola, Physohora (patatarena), Saprolegina (arrainena), Plasmopara (mahatsondoaren mildiu edo gorrina), eta abar.
Les Oomycètes, c'est-à-dire la division des Oomycota ou classe des Oomycetes, comprennent entre 800 et 1000 espèces (Kirk al[1], 2001) d'organismes eucaryotes filamenteux. Ce sont des organismes aquatiques non photosynthétiques. Compte tenu de leurs ressemblances morphologiques ils ont été longtemps classés comme groupe proche des Fungi, au sein des champignons.
Les analyses phylogénétiques ont montré que les Oomycètes appartiennent en réalité aux Straménopiles (ou hétérokontes), dont font aussi partie les algues brunes, mais au sein de ces derniers, ils sont monophylétiques[2]. On peut les qualifier de « pseudochampignons »[3].
Le terme oomycetes a été formé à partir du grec ωο-, de ωον (ôon) « œuf, pondre » et μυχης (mykhès) « champignon ».
L'appareil végétatif est de type fongique car il est généralement constitué de filaments non cloisonnés (ou siphons), toutefois des cloisons (septa) peuvent être présentes à la base de structures reproductives ou dans des compartiments anciens[2]. Le cytoplasme contient des noyaux diploïdes, des mitochondries, les empilements de Golgi et des vacuoles.
Les parois sont constituées de cellulose et dépourvues de chitine [Passage contradictoire] (sauf rares exceptions [Passage contradictoire]) ce qui les différencie des « vrais champignons » Eumycètes dont les parois contiennent de la chitine et les rapproche de certaines algues et des plantes. [réf. souhaitée]
La multiplication sexuée se fait directement[4], sans participation de zoospores, à l'intérieur de sacs produits par l'hyphe, nommés gamétocystes. L'opération se fait entre un gamétocyste mâle, le spermatocyste, et un gamétocyste femelle, l'oogone, par l'intermédiaire de tubes copulateurs qui pénètrent l'oogone. Après production de noyaux haploïdes dans chacun des gamétocystes (par méiose), le tube copulateur (ou siphon) permet une fusion des protoplasmes (ou plasmogamie) suivie d'une fusion des noyaux haploïdes (ou caryogamie) au sein de l'oogone. Les gamètes restant à l'intérieur du protoplasme, assurent une grande sécurité à l'étape la plus vulnérable du cycle de reproduction. Les œufs formés s'appellent des oospores. Ce mode de reproduction sexuée est appelé « oogamie siphonogame ». 
Les Oomycètes sont communs dans l'eau, sur les déchets organiques et les cadavres des petits animaux. Certaines espèces vivent dans le sol en saprophytes sur les débris organiques. Plusieurs espèces sont des pathogènes majeurs de plantes, certaines espèces parasitent des animaux. La plupart des espèces de Saprolegnia sont des organismes saprophytes mais certaines espèces parasitent les poissons. Le genre Pythium comprend de nombreuses espèces parasites de plantes et quelques autres parasites d'animaux. Le genre Phytophtora est également responsable de maladies chez les végétaux sauvages et cultivés. Phytophthora infestans l'agent du mildiou de la pomme de terre est à l'origine de la grande famine en Irlande des années 1845-1851 qui fit peut-être un million de victimes. Plasmopara viticola est l'agent du mildiou de la vigne. Il est endémique en Amérique du Nord où il n'est pas très destructeur sur les vignes locales (Vitis rotundifolia est résistante). Il fut introduit en France en 1878 et eut des conséquences désastreuses pour la vigne européenne (Vitis vinifera cultivée) qui n'ayant jamais été exposée à ce pathogène était très sensible[2]. La découverte par Millardet de la bouillie bordelaise, mélange de chaux et de sulfate de cuivre, représente le premier fongicide efficace trouvé contre ce genre de maladie[5].
Ils étaient autrefois classés dans les Mastigomycotina (maintenant Chytridiomycota, depuis la séparation des Mastigomycota), parmi les Mycota, avec lesquels ils partagent un certain nombre de caractères (cellules filamenteuses : hyphes, absence de chlorophylle, nutrition sur de la matière organique...) ; mais ils présentent également de profondes divergences avec les mycètes (paroi cellulosique, noyaux diploïdes). Ils sont maintenant classés parmi les Chromista du fait de la présence de zoospores biflagellées et de l'utilisation de laminarine comme substance de réserve.
Position phylogénétique[3]:
Taxon frère : Hyphochytriales
Ce groupe compte aujourd'hui 8 ordres, plus de 90 genres et environ 800 espèces. [réf. souhaitée]
Selon NCBI (30 octobre 2013)[6] :
Selon Catalogue of Life (30 octobre 2013)[7] :
Division des Oomycota :
Classe des Oocymetes :
Les Oomycètes, c'est-à-dire la division des Oomycota ou classe des Oomycetes, comprennent entre 800 et 1000 espèces (Kirk al, 2001) d'organismes eucaryotes filamenteux. Ce sont des organismes aquatiques non photosynthétiques. Compte tenu de leurs ressemblances morphologiques ils ont été longtemps classés comme groupe proche des Fungi, au sein des champignons.
Les analyses phylogénétiques ont montré que les Oomycètes appartiennent en réalité aux Straménopiles (ou hétérokontes), dont font aussi partie les algues brunes, mais au sein de ces derniers, ils sont monophylétiques. On peut les qualifier de « pseudochampignons ».
Le terme oomycetes a été formé à partir du grec ωο-, de ωον (ôon) « œuf, pondre » et μυχης (mykhès) « champignon ».
Os oomicetos (Oomycetes) ou Oomycota son un grupo de organismos que forman unha liña filoxenética de microorganismos eucarióticos que se parecen a fungos, pero que se clasifican á parte. Son organismos filamentosos, microscópicos, que se alimentan por absorción e que se reproducen sexual e asexualmente. Os oomicetos poden ter formas de vida saprófitas ou patóxenas e inclúen algúns dos máis notables patóxenos de plantas, que causan devastadoras pragas como a praga da pataca, a tinta dos castiñeiros ou o mildio da vide. Algúns son acuáticos, pero hai moitos terrestres.
O nome Oomycota significa en grego "fungos ovo", facendo referencia aos oogonios arredondados, estruturas que conteñen os gametos femininos, que son característicos do grupo.
Os oomicetos rara vez teñen septos (ver hifas), e cando os teñen, son escasos,[3] e aparecen nas bases dos esporanxios, e ás veces nas partes vellas dos filamentos.[4] Algúns son unicelulares, pero outros son filamentosos e ramificados.[4]
Este grupo fora orixinalmente clasificado entre os fungos e despois tratado como protista baseándose na súa morfoloxía xeral e modo de vida.[5] Unha clasificación cladista baseada nas visións modernas do grupo apoia a súa relación relativamente próxima con organismos fotosintéticos como as algas pardas e diatomeas, dentro do grupo das heterocontas.
Esta relación está apoiada nas varias diferenzas observadas entre as características dos oomicetos e dos fungos. Por exemplo, as paredes celulares dos oomicetos están compostas de celulosa e non de quitina [6] e xeralmente non teñen septos. Ademais, no estado vexetativo teñen núcleos diploides, e nos fungos estes son haploides. A maioría dos oomicetos producen zoósporas móbiles con dous flaxelos. Un flaxelo ten unha morfoloxía de látego, e o outro unha forma de grinaldo ou escobilla ramificada. As esporas dos poucos grupos de fungos que conservan os flaxelos (como os Chytridiomycetes) teñen só un flaxelo con forma de látego.[6] Os Oomycota e os fungos teñen diferentes vías metabólicas para a síntese da lisina e varios encimas son diferentes.[6] A ultraestrutura é tamén diferente, porque os Oomycota teñen mitocondrias con cristas tubulares e os fungos téñenas aplanadas.[6] A pesar disto, moitas especies de oomicetos aínda poden aparecer descritas ou listadas como tipos de fungos e ás veces se lles aplica o nome de pseudofungos ou fungos inferiores.
O grupo está dividido en seis ordes seguindo esta referencia[4]:
A maioría dos oomicetos producen dous tipos distintos de esporas. As principais esporas dispersivas son asexuais, móbiles, denominadas zoósporas, con capacidade de quimiotaxe (movemento cara a ou afastándose dun sinal químico, como os deixados polas fontes de alimento) sobre a superficie da auga (incluíndo as augas das precipitacións que molla a superficie das plantas). Uns poucos oomicetos producen esporas aéreas asexuais que se dispersan polo vento. Tamén producen un segundo tipo de esporas, que son sexuais e se denominan oósporas, as cales son estruturas translúcidas, con dobre parede, e esféricas utilizadas para sobrevivir ás condicións adversas do medio.
Os oomicetos son moi importantes economicamente porque son uns patóxenos moi agresivos contra as plantas de cultivo. Algunhas especies poden causar tamén enfermidades en peixes. A maioría das especies patóxenas de plantas poden clasificarse nos catro grupos seguintes, aínda que hai máis:
Os oomicetos (Oomycetes) ou Oomycota son un grupo de organismos que forman unha liña filoxenética de microorganismos eucarióticos que se parecen a fungos, pero que se clasifican á parte. Son organismos filamentosos, microscópicos, que se alimentan por absorción e que se reproducen sexual e asexualmente. Os oomicetos poden ter formas de vida saprófitas ou patóxenas e inclúen algúns dos máis notables patóxenos de plantas, que causan devastadoras pragas como a praga da pataca, a tinta dos castiñeiros ou o mildio da vide. Algúns son acuáticos, pero hai moitos terrestres.
O nome Oomycota significa en grego "fungos ovo", facendo referencia aos oogonios arredondados, estruturas que conteñen os gametos femininos, que son característicos do grupo.
Algašice (lat. Oomycota, naziv Oomycetes više se ne upotrebljava) su protisti slični gljivama jer većinom imaju stijenku građenu od hitina i hrane se saprofitski. Za razliku od gljiva imaju pokretne stadije i žive u vodi i na izrazito vlažnim staništima, samo iznimno na kopnu. Neke su jednostanične, a neke višestanične. Višestanične algašice u miceliju nemaju poprečnih stjenki, pa ih i to razlikuje od pravih gljiva.
Najvažniji predstavnici algašica su peronospore (Peronosporales).
Iako su se peronospore prilagodile životu na kopnu, za njihovo je razmnožavanje potrebna voda. Žive kao paraziti na biljkama.
Peronospora vinove loze (Plasmopara viticola) živi na listovima i plodovima vinove loze iz kojih crpi organske tvari pomoću haustorija (kratkih nastavaka). Nakon nekog vremena razvija sporangiofore koji, najčešće kroz puči, izlaze u okoliš. Sporangiofori nose zoosporanglije sa zoosporama koji se vjetrom prenose na druge biljke. U kapljici vode oslobađaju zoospore, koje isklijaju u novu peronosporu.
Peronospora krumpira (Phytophtora infestans) dovodi do pojave smeđih pjega na listovima. Listovi pocrne i osuše se. Slične promjene izaziva i na gomoljima.
Oba nametnika uzrokuju velike štete u poljodjelstvu. Suzbijaju se špricanjem listova i nedozrelih plodova otopinom modre galice i gašenog vapna.
Nasuprot većini algašica, sive ili crne plijesni su se razmnožavanjem potpuno prilagodile životu izvan vode. One stvaraju nepokretne spore, bez bičeva. Glavni predstavnik je mukor (Mucor mucedo).
Algašice (lat. Oomycota, naziv Oomycetes više se ne upotrebljava) su protisti slični gljivama jer većinom imaju stijenku građenu od hitina i hrane se saprofitski. Za razliku od gljiva imaju pokretne stadije i žive u vodi i na izrazito vlažnim staništima, samo iznimno na kopnu. Neke su jednostanične, a neke višestanične. Višestanične algašice u miceliju nemaju poprečnih stjenki, pa ih i to razlikuje od pravih gljiva.
Najvažniji predstavnici algašica su peronospore (Peronosporales).
Oomycetes (dibaca seperti "o-o-mi-sétès"), dikenal juga dengan jamur air, adalah kelompok protista bersel tunggal yang berfilamen. Anggota-anggotanya secara fisik mirip dengan fungi (jejamuran), sehingga organisme ini pernah dimasukkan sebagai anggota fungi, bahkan hingga sekarang kajian biologinya masih dimasukkan ke dalam mikologi (ilmu tentang biologi fungi). Dalam bahasa Inggris, Oomycetes disebut juga sebagai water moulds ("jamur air") karena kebiasaannya yang tumbuh dengan baik dalam kondisi kelembaban yang tinggi dan berair.
Klasifikasi awal menempatkan Oomycetes (secara harafiah berarti "jamur telur") sebagai kerabat jamur karena penampilannya yang mirip miselia. Namun, ada beberapa ciri yang unik yang berbeda dari fungi lainnya. Oomycetes memiliki dinding sel yang tersusun dari selulosa, berbeda dari fungi, yang tersusun dari kitin, sehingga ia lebih dekat pada alga dan tumbuhan. Dalam fase vegetatif dari pergiliran keturunannya, sel-selnya memiliki inti diploid, padahal fungi memiliki inti haploid. Berdasarkan kajian biologi molekuler, organisme ini ternyata berhubungan lebih dekat dengan alga coklat dan diatom daripada dengan fungi, sehingga digolongkan dalam filum Heterokontophyta. Nama ini berasal dari tahap sel motil (bergerak) yang berciri memiliki dua flagella tidak sama panjang. Beberapa anggota Oomycetes memproduksi spora aseksual yang disebut zoospora. Mereka juga memproduksi spora seksual yang disebut oospora.
Organisme ini berperan secara ekonomi dan ilmiah. Peran ekonominya kebanyakan negatif, banyak anggotanya yang merupakan patogen tumbuhan yang berbahaya karena dapat menghancurkan pertanaman. Phytophthora menyebabkan penyakit layu bibit, hawar kentang, busuk buah, dan busuk akar. Pythium memberikan gejala penyakit yang sama. Peronospora dan Peronosclerospora adalah penyebab penyakit bulai (downy mildew) pada beberapa serealia yang menyebabkan kerugian hingga 100%.
Artikel bertopik biologi ini adalah sebuah rintisan. Anda dapat membantu Wikipedia dengan mengembangkannya. Oomycetes (dibaca seperti "o-o-mi-sétès"), dikenal juga dengan jamur air, adalah kelompok protista bersel tunggal yang berfilamen. Anggota-anggotanya secara fisik mirip dengan fungi (jejamuran), sehingga organisme ini pernah dimasukkan sebagai anggota fungi, bahkan hingga sekarang kajian biologinya masih dimasukkan ke dalam mikologi (ilmu tentang biologi fungi). Dalam bahasa Inggris, Oomycetes disebut juga sebagai water moulds ("jamur air") karena kebiasaannya yang tumbuh dengan baik dalam kondisi kelembaban yang tinggi dan berair.
Klasifikasi awal menempatkan Oomycetes (secara harafiah berarti "jamur telur") sebagai kerabat jamur karena penampilannya yang mirip miselia. Namun, ada beberapa ciri yang unik yang berbeda dari fungi lainnya. Oomycetes memiliki dinding sel yang tersusun dari selulosa, berbeda dari fungi, yang tersusun dari kitin, sehingga ia lebih dekat pada alga dan tumbuhan. Dalam fase vegetatif dari pergiliran keturunannya, sel-selnya memiliki inti diploid, padahal fungi memiliki inti haploid. Berdasarkan kajian biologi molekuler, organisme ini ternyata berhubungan lebih dekat dengan alga coklat dan diatom daripada dengan fungi, sehingga digolongkan dalam filum Heterokontophyta. Nama ini berasal dari tahap sel motil (bergerak) yang berciri memiliki dua flagella tidak sama panjang. Beberapa anggota Oomycetes memproduksi spora aseksual yang disebut zoospora. Mereka juga memproduksi spora seksual yang disebut oospora.
Organisme ini berperan secara ekonomi dan ilmiah. Peran ekonominya kebanyakan negatif, banyak anggotanya yang merupakan patogen tumbuhan yang berbahaya karena dapat menghancurkan pertanaman. Phytophthora menyebabkan penyakit layu bibit, hawar kentang, busuk buah, dan busuk akar. Pythium memberikan gejala penyakit yang sama. Peronospora dan Peronosclerospora adalah penyebab penyakit bulai (downy mildew) pada beberapa serealia yang menyebabkan kerugian hingga 100%.
Gli oomiceti (Oomycota, sinonimo Oomycetes) sono una classe appartenenti al clade degli stramenopili nel regno dei Chromista.
Una volta questo gruppo era incluso nel regno dei funghi, a causa del loro sviluppo filamentoso e perché si alimentano di materia in decomposizione. La parete cellulare degli oomiceti, tuttavia, non è composta da chitina, come nei funghi, ma è formata da una miscela di composti cellulosici e altri glucani. Inoltre i nuclei all'interno delle ife sono diploidi, con due insiemi di informazioni genetiche, non aploidi come nei funghi.
Gli oomiceti hanno un tallo sifonale, sono cioè organizzati in ife plurinucleate senza setti che dividano l'ifa in cellule separate. Le ife sono provviste di pareti di cellulosa.
La riproduzione sessuata avviene per gametocistogamia: un tubetto copulatore dello spermatogonio porta i gameti maschili nell'oogonio dove fecondano i gameti femminili. Il ciclo di vita degli oomiceti è diplonte: la meiosi precede immediatamente la gametocistogamia.
La riproduzione vegetativa avviene mediante zoospore biflagellate con flagelli eteroconti (ovvero di lunghezza diversa): un flagello ciliato rivolto in avanti e un flagello a sferza (privo di ciglia) rivolto all'indietro.
L'ultrastruttura, la biochimica e le sequenze molecolari di questi organismi indicano l'appartenenza del gruppo ai cromalveolati.
La classe comprende due ordini:
Gli oomiceti (Oomycota, sinonimo Oomycetes) sono una classe appartenenti al clade degli stramenopili nel regno dei Chromista.
Una volta questo gruppo era incluso nel regno dei funghi, a causa del loro sviluppo filamentoso e perché si alimentano di materia in decomposizione. La parete cellulare degli oomiceti, tuttavia, non è composta da chitina, come nei funghi, ma è formata da una miscela di composti cellulosici e altri glucani. Inoltre i nuclei all'interno delle ife sono diploidi, con due insiemi di informazioni genetiche, non aploidi come nei funghi.
Šį straipsnį ar jo dalį yra pasiūlyta įkelti į „Oomicetai“.Oomicetai (lot. Oomycetes) – siūliškų vienaląsčių organizmų, išoriškai primenančių grybus, grupė. Maitinasi absorbcijos būdu, dauginasi lytiškai ir nelytiškai. Kartais vadinami „vandens pelėsiais“.
Seniau priskirti grybams, tačiau nuo grybų skiriasi tuo, kad jų ląstelių sienelės sudarytos ne iš chitino, o iš celiuliozės, ir vegetatyvinėje stadijoje jie diploidiniai, o grybai haploidiniai. Oomicetai artimesni rudadumbliams ir titnagdumbliams, nei grybams.
Oomicetai svarbūs tuo, kad jiems priklauso kai kurie agresyvūs augalų patogenai, pvz., paprastasi bulviapūdis (Phytophthora infestans), sukelianti bulvių marą.
Oomicetai (lot. Oomycetes) – siūliškų vienaląsčių organizmų, išoriškai primenančių grybus, grupė. Maitinasi absorbcijos būdu, dauginasi lytiškai ir nelytiškai. Kartais vadinami „vandens pelėsiais“.
Seniau priskirti grybams, tačiau nuo grybų skiriasi tuo, kad jų ląstelių sienelės sudarytos ne iš chitino, o iš celiuliozės, ir vegetatyvinėje stadijoje jie diploidiniai, o grybai haploidiniai. Oomicetai artimesni rudadumbliams ir titnagdumbliams, nei grybams.
Oomicetai svarbūs tuo, kad jiems priklauso kai kurie agresyvūs augalų patogenai, pvz., paprastasi bulviapūdis (Phytophthora infestans), sukelianti bulvių marą.
Oomycetes ou Oomycota é uma classe de organismos filamentosos, unicelulares, que se assemelham morfologicamente a fungos. São organismos absortivos, filamentosos e microscópicos que se reproduzem tanto sexual quanto assexuadamente.
Os caracteres categorizantes para organismos da classe Oomycota são: fase somática diplóide (como em plantas); zoósporos lateralmente biflagelados, sendo um flagelo do tipo penado e outro do tipo "chicote"; micolaminarina como substância de reserva energética; parade celular constituída de glucano-celulose; oósporo com parede espessa.[1]
A parede celular de oomicetos é constituída de β-1-3- e β-1-6- glucanos e de celulose; embora em pequena proporção, a celulose é um carácter distintivo. Entretanto, ressalva-se de que para alguns grupos como Apodachlya, Achlya e Saprolegnia, há a ocorrência de pequenas quantidades de quitina na parede celular. A membrana celular é constituída de esterol (como as plantas), ao contrário de fungos que a tem constituída de ergosterol.[1][2]
O nome Oomycota significa "ovo fúngico" e refere-se à reprodução sexual do tipo oogâmica; esta implica um gameta grande, não móvel, chamado oosfera (ou ovo) e em contraposto outro gameta pequeno, móvel, chamado espermatozoide. A oosfera contém uma oogônia globular, enquanto os espermatozoides são formados em estrutura claviforme denominado anterídio; dessa fecundação produz-se o oósporo. Apesar da reprodução sexual, oomicetos realizam também a reprodução assexual, na qual habitualmente são formados zoósporos. Contudo, o ciclo de vida de oomicetos é diplóide e somente os gametas representam a fase haplóide.[1][2]
Os Oomycota variam de formas parasitas unicelulares à formas bem desenvolvidas de micélios. São encontrados tanto em ambientes aquáticos, como terrestres. Frequentemente, as formas aquáticas crescem em água doce como sapróbios e assim exercem crucial função ecológica na biodegradação de resíduos vegetais e animais. Outros são parasitas de algas e de peixes; em geral, as formas terrestres são parasitas de plantas que causam severas doenças, inclusive para cultivares de importância comercial, a exemplo da requeima da batata.[2]
Oomycetes ou Oomycota é uma classe de organismos filamentosos, unicelulares, que se assemelham morfologicamente a fungos. São organismos absortivos, filamentosos e microscópicos que se reproduzem tanto sexual quanto assexuadamente.
난균류(卵菌類)는 부등편모조류의 하나이다. 외관이 균류를 닮아 있다. 수중이나 습한 토양에 살며, 동식물의 사체를 분해하여 살아가는 종속영양 생물이다.난균류는 몸이 격벽(격막)이없는 균사로 이루어져 있어 한때 접합균류와 함께 균류로 분류되기도 하였다. 그러나 난균류의 세포벽에는 셀룰로스가 포함되어 있는 반면에 균류의 세포벽에는 키틴이 포함되어 있다. 또 부등편모를 가진(무성생식을 하기 위해 편모를 가지고 있는 세포를 말한다) 유주자를 생성하므로 규조류 ,갈조류와 유연관계가 있어 원생생물계로 분류하게 되었다. 난균류는 주로 균사에서 만든 유주자에 의한 무성생식을 하지만 좋지 않은 환경에서는 균사이의 접합에 의한 유성생식을 하기도 한다. 몇가지 난균류는 물에서 살며 상처가 있거나 물에 노균병이나 역병을 일으켜 큰피해를 입힌다. 그러나 난균류는 동식물의 사체를 분해 하기 때문에 세균과 함께 생태계의 물질 순환에 중요한 역할을 한다 물곰팡이 백색 녹병균,감자역병균, 노균이 있다. 또한 초기의 형태학적 연구에서는 다핵성 균사로 이루어져 있어 균류에 포함되었으나 세포벽의 성분 분자생물학적 자료에 의하면 넌균류는 균류와 밀접한 연관이 없다. 외형적으로 유사성은 비슷한 환경에서 적응하며 사는 과정에서 획득된 결과이다.
난균류는 물 속이나 육상에서 기생 또는 부생하는데, 그 몸은 단세포인 것도 있지만 대개는 길쭉한 균사가 가지친 균사체이다. 이 균사 또는 균사체는 격벽이 없는 관 모양의 균사벽으로 둘러싸인 세포질 속에 다수의 핵을 가지고 있으며, 균사벽은 셀룰로오스로 이루어져 있다. 또한 이들의 유주자는 그 앞끝 또는 옆면에 편모가 2개 있는데, 그 하나는 채찍꼴 편모이고 다른 하나는 깃꼴 편모이다.
이들의 유성 생식에 대해서는 단상 생물의 경우만이 알려져 있다. 몸이 단세포나 간단한 균사로 된 것은 성숙하면 몸 전체가 1개 내지 몇 개의 유주자낭 또는 배우자낭이 되는데, 이것을 전실성이라고 한다. 이에 비하여, 발달된 균사체에서는 그 일부에 격벽이 생겨서 칸막이가 된 부분이 유주자낭이나 배우자낭이 되며, 그 밖의 다른 부분은 더 생활을 계속하게 되는데, 이것을 분실성이라고 한다.
난균류는 깃털형 통곰팡이류를 포함시켜 이모균 식물로 다루어야 한다는 의견도 있으나, 각 균류의 특징에 따라 두 균류를 독립된 문으로 취급하기도 한다.
Eogyrea
플라시디아류플라시디아강
나노모나스강
오팔로모나스강
오팔리나상강 기리스타류
.png)
.png)
.jpg)
.png)
.jpg)
