Tekst üüb Öömrang Haasendiarten (Lagomorpha) (faan griischisk lagos (λαγος) "haas" an morph (μορφή) "furem") san en kategorii faan huuger tetjdiarten mä 70 bit 80 slacher.
Haasendiarten (Lagomorpha) (faan griischisk lagos (λαγος) "haas" an morph (μορφή) "furem") san en kategorii faan huuger tetjdiarten mä 70 bit 80 slacher.
Die Hasenartige (Lagomorpha) si en Ornig vo de höchere Süügdier, wo zur Überornig vo de Euarchontoglires ghöre. Si si nooch verwandt mit de Nagdier (Rodentia) und bilde mit dene d Ornig Glires. Si underscheide sich vo de Nager im Bau vo de Hinderbei, vom Schädel und vom Gebiss.
D Ornig vo de Hasenartige bestoht us zwei Familie, de Pfiifhase (Ochotonidae) und de Hase (Leporidae)), wo zsämme 70 bis 80 Arte hai. As Huusdier us dere Ornig si d Chüngel, wo zur Familie vo de Hase ghöre, vo Bedütig, wo us em Wildchüngel in die verschiidenste Rasse züchdet worde si.
Die Hasenartige (Lagomorpha) si en Ornig vo de höchere Süügdier, wo zur Überornig vo de Euarchontoglires ghöre. Si si nooch verwandt mit de Nagdier (Rodentia) und bilde mit dene d Ornig Glires. Si underscheide sich vo de Nager im Bau vo de Hinderbei, vom Schädel und vom Gebiss.
D Ornig vo de Hasenartige bestoht us zwei Familie, de Pfiifhase (Ochotonidae) und de Hase (Leporidae)), wo zsämme 70 bis 80 Arte hai. As Huusdier us dere Ornig si d Chüngel, wo zur Familie vo de Hase ghöre, vo Bedütig, wo us em Wildchüngel in die verschiidenste Rasse züchdet worde si.
De hazze-eftigen (Latynske namme: Lagomorpha) foarmje in skift fan 'e klasse fan 'e sûchdieren (Mammalia), dêr't de famylje fan 'e hazzen en kninen (Leporidae) en de famylje fan 'e fluithazzen (Ochotonidae) ta hearre. Lang hat men tocht dat de hazze-eftigen nau besibbe wiene oan 'e kjifdieren, mar út nij ûndersyk hat bliken dien dat dat sa net is. De earste hazze-eftigen ûntstiene 60 miljoen jier lyn, yn it lette Pleistoseen, en libben yn wat no Sina en Mongoalje is.
De hazze-eftigen (Latynske namme: Lagomorpha) foarmje in skift fan 'e klasse fan 'e sûchdieren (Mammalia), dêr't de famylje fan 'e hazzen en kninen (Leporidae) en de famylje fan 'e fluithazzen (Ochotonidae) ta hearre. Lang hat men tocht dat de hazze-eftigen nau besibbe wiene oan 'e kjifdieren, mar út nij ûndersyk hat bliken dien dat dat sa net is. De earste hazze-eftigen ûntstiene 60 miljoen jier lyn, yn it lette Pleistoseen, en libben yn wat no Sina en Mongoalje is.
Doo Hoasenoardige (Lagomorpha) sunt ne Oardenge fon doo Suugedierte, juu me apdeele kon in 2 lieuwjende Familien un fääre in 13 Sleeke un 81 Oarde.
Doo Hoasenoardige (Lagomorpha) sunt ne Oardenge fon doo Suugedierte, juu me apdeele kon in 2 lieuwjende Familien un fääre in 13 Sleeke un 81 Oarde.
Hoaze-achtign (Lagomorpha) zyn een orde van zoogbêestn, die bestoat uut twêe families: de Leporidae (hoazn en keuns) en d' Ochotonidae (pika's). De noame van d' orde komt van 't Oudgrieks lagos (λαγώς, "hoaze") + morphē (μορφή, "vorm"). Der bestoan e stik of 87 sôortn, woaroender oengeveer 29 sôortn pika's, 28 sôortn keuns en 30 sôortn hoazn.
't Dichtst verwant met d' hoaze-achtign zyn de knoagbêestn (Rodentia), woarmee dan ze de clade Glires vormn.
Hoaze-achtign zyn klêene toet middelgrôte plantneters. Ze doen an caecotrofie, e verschynsel woarby dan ze plantn moar ook under kuttels ipeetn. Z' hèn twêe poar achter mekoar stoande snytandn in under boovnkoake. De vôorste tandn groein continu en valln uut, d' achterste zyn kleinder en bluuvnd. Hoaze-achtign hèn e korte steirt en spleetvormige neuzegoatn.
Knienechtege of Lagomorpha zien 'n orde vaan zoogdiere die väöl op knaogdiere liekene en dao veural vreuger dèks bij ingedeild woorte.
Belaangrieke versjèlle mèt de knaagdiere zien:
'n Veurnaom euvereinkoms is tot hun tan, wie bij de knaogdiere, ieweg doorgreuje en ze dus mote blieve knawwele veur ze neet te laank te laote weure.
't Gief mer twie femilies, mèt twie resp. èlf geslachter.
Knienechtege of Lagomorpha zien 'n orde vaan zoogdiere die väöl op knaogdiere liekene en dao veural vreuger dèks bij ingedeild woorte.
Belaangrieke versjèlle mèt de knaagdiere zien:
Ze höbbe veer snijtan i.p.v. twie; 't Scrotum vaan de mennekes zit veur de penis; De penis heet gei kneukske; Ze ete hunnen drek soms obbenuits veur mie voedingsstoffe droet te hole.'n Veurnaom euvereinkoms is tot hun tan, wie bij de knaogdiere, ieweg doorgreuje en ze dus mote blieve knawwele veur ze neet te laank te laote weure.
Aqueste article es un esbòs de completar a prepaus de la fauna. Podètz partejar vòstras coneissenças en lo modificant. Los lagomòrfs (Lagomorpha) compausan un òrdre de mamifèrs comportant doas familhas :
Aquestes animals foguèron classats longtemps dins l'òrdre dels rosegaires. Se ne destrian principalament per lor dentura. Aicesta se caracteriza per la preséncia de dos parelhs d'incisivas a la maissa superiora (una, mai pichona, situada darrièr l'autra e amagada per ela) que son, coma las de la mandibula, entièrament recobèrtas d'esmalt.
Los lagomòrfs son d'animals que lor talha pòt variar de 12 a 25 cm de longor. Son recobèrts d'una forradura densa amb de borra espessa e que sa color pòt variar segon las sasons. Lor morre, dotat de vibrissas nombrosas, compòrta çaquelà una zòna de pèl nuda (rhinarium). Aquesta zòna s'estend de las narras fins al pòt superior, qu'es fendut en son mièg.
Los lagomòrfs presentan una adaptacion particulara a la digestion de la cellulòsa. Lor intestin a un gròs cæcum de foncion fermentària ont de bactèris atacan la cellulòsa en produsent d'acides grasses volatils que servisson de nutriments. De mai, a certans moments, los lagomòrfs evacuan d'aqueste cæcum de fensas mòlas e esfericas que tornan engolir. Aquesta matèria rica en vitaminas e en proteïnas bacterianas es redigerida. Es la cæcotrofia, una adaptacion que lor permet, coma la ruminacion pels romiaires, de tirar partit de la cellulòsa e d'aumentar lor racion de proteïnas mentre qu'an un regim vegetarian estricte.
Ang lagomorphs ay ang mga miyembro ng taksonomiko order na Lagomorpha, kung saan mayroong dalawang buhay na pamilya: ang Leporidae at ang Ochotonidae. Ang pangalan ng pagkakasunud-sunod ay nagmula sa mga sinaunang griyego lagos (λαγώς, "hare") + morphē (μορφή, "form"). May mga walumpu't pitong species ng lagomorph, kabilang ang tungkol sa dalawampu't siyam na species ng pika, dalawampu't walong species ng kuneho at cottontail, at tatlumpung species ng liyebre.
The lagomorphs are the members o the taxonomic order Lagomorpha, o which thare are twa livin faimilies: the Leporidae (maukins an kinnens) an the Ochotonidae (pikas). The name o the order is derived frae the Auncient Greek lagos (λαγώς, "hare") +morphē (μορφή, "form"). Thare are aboot aichty-seiven species o lagomorph, includin aboot twenty-nine species o pika, twenty-aicht species o kinnen an cottontail, an thirty species o maukin.[2]
Il-Lagomorfi fis-singular lagomorfu (Grieg "lagos" liebru: + "morphē" forma), li jiffurmaw l-ordni Lagomorpha, huma l-Fniek, il-Liebri u l-Piki. Dawn il-mammiferi plaċentati jinqasmu f'2 familji, il-Leporidae (fniek u liebri) u Ochotonidae (piki).
L-ispeċijiet lagomorfi jixbħu r-rodituri (l-ispeċijiet tal-ordni Rodenzja) u sas-seklu 20 dawn kienu kklassifikati bħala superfamilja fl-istess ordni. Minn dak iż-żmien 'l hawn il-klassifikazzjoni tagħhom inbidlet u ġew miġbura fl-ordni Lagomorpha għalihom biss. Għal ċertu żmien kien komuni li jitqiesu bħala relatati biss mill-bogħod mar-rodituri u li x-xebħ kien superfiċjali. Madankollu, minn studji ġenetiċi ħareġ li għalkemm huma distinti mir-rodituri, huma relatati fil-qrib sew, wara kollox.
Los lagomòrfs (Lagomorpha) compausan un òrdre de mamifèrs comportant doas familhas :
los leporids (lèbres, conilhs) e los ocotonids (picàs).Aquestes animals foguèron classats longtemps dins l'òrdre dels rosegaires. Se ne destrian principalament per lor dentura. Aicesta se caracteriza per la preséncia de dos parelhs d'incisivas a la maissa superiora (una, mai pichona, situada darrièr l'autra e amagada per ela) que son, coma las de la mandibula, entièrament recobèrtas d'esmalt.
Los lagomòrfs son d'animals que lor talha pòt variar de 12 a 25 cm de longor. Son recobèrts d'una forradura densa amb de borra espessa e que sa color pòt variar segon las sasons. Lor morre, dotat de vibrissas nombrosas, compòrta çaquelà una zòna de pèl nuda (rhinarium). Aquesta zòna s'estend de las narras fins al pòt superior, qu'es fendut en son mièg.
Los lagomòrfs presentan una adaptacion particulara a la digestion de la cellulòsa. Lor intestin a un gròs cæcum de foncion fermentària ont de bactèris atacan la cellulòsa en produsent d'acides grasses volatils que servisson de nutriments. De mai, a certans moments, los lagomòrfs evacuan d'aqueste cæcum de fensas mòlas e esfericas que tornan engolir. Aquesta matèria rica en vitaminas e en proteïnas bacterianas es redigerida. Es la cæcotrofia, una adaptacion que lor permet, coma la ruminacion pels romiaires, de tirar partit de la cellulòsa e d'aumentar lor racion de proteïnas mentre qu'an un regim vegetarian estricte.
Il-Lagomorfi fis-singular lagomorfu (Grieg "lagos" liebru: + "morphē" forma), li jiffurmaw l-ordni Lagomorpha, huma l-Fniek, il-Liebri u l-Piki. Dawn il-mammiferi plaċentati jinqasmu f'2 familji, il-Leporidae (fniek u liebri) u Ochotonidae (piki).
L-ispeċijiet lagomorfi jixbħu r-rodituri (l-ispeċijiet tal-ordni Rodenzja) u sas-seklu 20 dawn kienu kklassifikati bħala superfamilja fl-istess ordni. Minn dak iż-żmien 'l hawn il-klassifikazzjoni tagħhom inbidlet u ġew miġbura fl-ordni Lagomorpha għalihom biss. Għal ċertu żmien kien komuni li jitqiesu bħala relatati biss mill-bogħod mar-rodituri u li x-xebħ kien superfiċjali. Madankollu, minn studji ġenetiċi ħareġ li għalkemm huma distinti mir-rodituri, huma relatati fil-qrib sew, wara kollox.
The lagomorphs are the members o the taxonomic order Lagomorpha, o which thare are twa livin faimilies: the Leporidae (maukins an kinnens) an the Ochotonidae (pikas). The name o the order is derived frae the Auncient Greek lagos (λαγώς, "hare") +morphē (μορφή, "form"). Thare are aboot aichty-seiven species o lagomorph, includin aboot twenty-nine species o pika, twenty-aicht species o kinnen an cottontail, an thirty species o maukin.
Rinrisapa khankiq (Lagomorpha) nisqakunaqa rinrisapa, khankinapaq kiruyuq, yura mikhuq ñuñuq uywakunam.
Kaymi iskaynin rikch'aq ayllukuna:
Tiwetlɣatin (assaɣ usnan: Lagomorpha) d tafesna n iɣersiwen imsuṭad yettugezmer ar snat n twaculin: iwetlen d Tipikawin, Ttunegzent ar 13 n tewsitin d 80 n telmas, Ttemcabin-t s waṭas ar temseɣẓaẓ deg tikliwin-nsent
Wuchace su pórěd cycakow. Su małe, gryzarjopódobne zwěrjeta, kótarež maju dłujkej wušy a slěznej noze a krotku wopušku.
Nejznaśejšej družynje stej wuchac a karnikel.
Wuchace su pórěd cycakow. Su małe, gryzarjopódobne zwěrjeta, kótarež maju dłujkej wušy a slěznej noze a krotku wopušku.
Зајаковидните цицачи (латински: Lagomorpha) образуваат ред на вистински цицачи.
Зајаковидните цицачи се мали животни, со кратка опашка, која може да отсуствува. Нивните заби имаат неколку сличности со забите на глодарите. До неодамна групата на зајаковидни цицачи (во која покрај зајците припаѓаат и пиките) ги вклучувала и глодарите како подред. Но уште во 1912 година Џејмс Вилијам Гидли ги воочил многуте специфични одлики во градбата и еволутивната историја на зајаковидните и предложил тие да се сместат во самостоен ред, бидејќи неколкуте сличности со глодарите имаат само надворешен (конвергентен) карактер. Ова гледиште денес се смета за општоприфатено. Филогенетски, зајаковидните се блиски со примитивните копитари од терциерот.
Од глодарите зајаковидните цицачи принципиелно се разликуваат по тоа што на горната вилица кај нив нема еден, туку два пара на секачи. Вториот пар на секачи кај зајаковидните е послабо развиен и се наоѓа зад основниот пар; нивните врвови не достигнуваат до врвовите на основните (предни) секачи. Исто така, тврдото непце кај зајаковидните е изградено на многу посебен начин. Тоа има вид на тесен напречен мост меѓу левиот и десниот ред на катници. За разлика од зајаковидните, кај глодарите тврдото непце претставува цврста платформа која достигнува напред до секачите. Постојат основни разлики во градбата на желудникот. Кај зајаковидните тој се состои (физиолошки, но не и морфолошки) од два оддела, од кои во едниот се одвива бактериско разградување на храната, а во другиот, близу до влезот во цревото, храната се дигерира со ензимот пепсин. Основната сличност меѓу зајаковидните и глодарите се состои во тоа што кај нив отсуствуваат песјаци, а секачите и катниците се разделени со широк беззабен простор — дијастема. Забите кај зајаковидните немаат прекриени корени и постојано растат, што е поврзано со брзото обновување на нивните коронки.
Зајаковидните цицачи (латински: Lagomorpha) образуваат ред на вистински цицачи.
Коён сымалдар (лат. Lagomorpha) – эмүүчүлөр классынын бир түркүмү. 20-к-дын орто ченине чейин К-ды кемирүүчүлөр түркүмүнүн түркүмчөсү деп эсептешкен (эки жуп кашка тиштүүүлөр – Duplicidenta). Бирок К-дын кемирүүчүлөр менен окшоштугу дивергенттик эмес да, конвергенттик. Алдынкы буттары 5, арткы буттары 4 манжалуу. Кээ бир түрлөргө жүнүнүн өңү-түсү жана анын структурасы мезгилге жараша өзгөрүп, түлөп турушу менен мүнөздүү. Үстүнкү жаагында 2 жуп кашка тиштери бар; эң чоңдору – алдыңкы кашка тиштери, тынымсыз өсүп турат. Арткы буту дайыма алдыңкы бутунан узунураак. Куйругу кыска, кулагы узун. Бул түркүмгө 4 тукуму, анын ичинен 2 азыркы мезгилдеги: коён чычкандар (Begonydae) жана коёндор (Leporidae) кирет. К-дын денесинин уз. 75 смге чейин. 10 уруусунун 45–47 түрлөрү бар. Коёндор тукумунун ареалы түркүмдүн ареалына ылайык келет. КМШда – коёндор уруусунун (Герия) 4 түрү, а. и., русак, ак коён (беляк), толай жана кроликтер уруусунун 1 түрү кездешет. Тиричилигин күүгүмдө жана түнкүсүн өткөрөт. Саатына 70 кмге чейин ылдамдыкта чуркап жүрүшө алышат. Жалгыздап жүрөт. Бир жылда 2–5 жолу 2–8ден 15ке чейин бөжөк тууйт. Антарктидада, Түштүк Американын түштүк бөлүктөрүндө, Мадагаскарда жана көптөгөн башка аралдарда гана жок. Ийиндерде жашашкан түрлөрүн балдары көзү ачылбаган, жылаңач жана алсыз, начар туулушат, ар дайым туруктуу жашырына турган жай куруучу түрлөрдүн балдарынын көзү жакшы көргөн, жүн менен капталышкан, өз алдынча кыймылдап жүрүүгө жөндөмдүү болуп туулушат. Арктикалык тундрадан тартып, тропикалык токойлорго жана чөлдөргө чейин, тоолордо – альпы зонасына чейин жашашат. Айыл жана токой чарбасына зыян келтириши мүмкүн. 4 түрү ЖКЭСнун Кызыл китебине киргизилген.
Коён сымалдар (лат. Lagomorpha) – эмүүчүлөр классынын бир түркүмү. 20-к-дын орто ченине чейин К-ды кемирүүчүлөр түркүмүнүн түркүмчөсү деп эсептешкен (эки жуп кашка тиштүүүлөр – Duplicidenta). Бирок К-дын кемирүүчүлөр менен окшоштугу дивергенттик эмес да, конвергенттик. Алдынкы буттары 5, арткы буттары 4 манжалуу. Кээ бир түрлөргө жүнүнүн өңү-түсү жана анын структурасы мезгилге жараша өзгөрүп, түлөп турушу менен мүнөздүү. Үстүнкү жаагында 2 жуп кашка тиштери бар; эң чоңдору – алдыңкы кашка тиштери, тынымсыз өсүп турат. Арткы буту дайыма алдыңкы бутунан узунураак. Куйругу кыска, кулагы узун. Бул түркүмгө 4 тукуму, анын ичинен 2 азыркы мезгилдеги: коён чычкандар (Begonydae) жана коёндор (Leporidae) кирет. К-дын денесинин уз. 75 смге чейин. 10 уруусунун 45–47 түрлөрү бар. Коёндор тукумунун ареалы түркүмдүн ареалына ылайык келет. КМШда – коёндор уруусунун (Герия) 4 түрү, а. и., русак, ак коён (беляк), толай жана кроликтер уруусунун 1 түрү кездешет. Тиричилигин күүгүмдө жана түнкүсүн өткөрөт. Саатына 70 кмге чейин ылдамдыкта чуркап жүрүшө алышат. Жалгыздап жүрөт. Бир жылда 2–5 жолу 2–8ден 15ке чейин бөжөк тууйт. Антарктидада, Түштүк Американын түштүк бөлүктөрүндө, Мадагаскарда жана көптөгөн башка аралдарда гана жок. Ийиндерде жашашкан түрлөрүн балдары көзү ачылбаган, жылаңач жана алсыз, начар туулушат, ар дайым туруктуу жашырына турган жай куруучу түрлөрдүн балдарынын көзү жакшы көргөн, жүн менен капталышкан, өз алдынча кыймылдап жүрүүгө жөндөмдүү болуп туулушат. Арктикалык тундрадан тартып, тропикалык токойлорго жана чөлдөргө чейин, тоолордо – альпы зонасына чейин жашашат. Айыл жана токой чарбасына зыян келтириши мүмкүн. 4 түрү ЖКЭСнун Кызыл китебине киргизилген.
Куянсыманнар (лат. Lagomorpha) — плаценталы имезүчеләр отряды. Аңа 65 төр керә[3]. Куянсыманнар Антарктидадан тыш барлык кыйтгаларда яшиләр.
Куянсыманнарның төп билгесе — өске казналыкта ике рәткә урнашкан ике пар кискеч булуы. Тышкы кискечләр эрерәк. Кискечләр һәм урт тешләр хайванның гомере буена үсәләр.
Куянсыманнар отрядында ике гаилә бар:
Куянсыманнар (лат. Lagomorpha) — плаценталы имезүчеләр отряды. Аңа 65 төр керә. Куянсыманнар Антарктидадан тыш барлык кыйтгаларда яшиләр.
Куянсыманнарның төп билгесе — өске казналыкта ике рәткә урнашкан ике пар кискеч булуы. Тышкы кискечләр эрерәк. Кискечләр һәм урт тешләр хайванның гомере буена үсәләр.
Куянсыманнар отрядында ике гаилә бар:
куяннар чыелдыклар
லகோமோர்புகள் என்பவை லகோமோர்பா வரிசையின் உயிரினங்கள் ஆகும். இவ்வரிசை லெபோரிடே (முயல்கள் மற்றும் குழிமுயல்கள்) மற்றும் ஒச்சோட்டோனிடே (பைகாக்கள்) என இரண்டு குடும்பங்களைக் கொண்டுள்ளது. இவ்வரிசையின் பெயர் கிரேக்க வார்த்தைகளான லகோஸ் (λαγώς, "முயல்") மற்றும் மோர்பே (μορφή, "வடிவம்") ஆகியவற்றில் இருந்து உருவானது ஆகும்.
லகோமோர்புகள் என்பவை லகோமோர்பா வரிசையின் உயிரினங்கள் ஆகும். இவ்வரிசை லெபோரிடே (முயல்கள் மற்றும் குழிமுயல்கள்) மற்றும் ஒச்சோட்டோனிடே (பைகாக்கள்) என இரண்டு குடும்பங்களைக் கொண்டுள்ளது. இவ்வரிசையின் பெயர் கிரேக்க வார்த்தைகளான லகோஸ் (λαγώς, "முயல்") மற்றும் மோர்பே (μορφή, "வடிவம்") ஆகியவற்றில் இருந்து உருவானது ஆகும்.
_with_a_mouthful_of_flowers.jpg)
