Acanthocephala

Los acantocefals (verms de cap espinós) son de pichons animals vermifòrmes parasits dels vertebrats. Se caracterizan per un proboscis retractable portant d'espinas corbadas en rèire que lor permet de s'acrocar a la paret intestinala de lors òstes.

Se ne coneis actualament 1150 espècias en 3 classas e 4 familhas :

• Archiacanthocephala Meyer, 1931
• Eoacanthocephala Van Cleve, 1936
• Palaeacanthocephala Meyer, 1931
  • Aspersentidae
  • Leptorhynchoididae
  • Prosthorhynchidae
  • Pseudoacanthocephalidae

Ang Acanthophala ay isang phylum sa kahariang Animalia.

Talababa

Sanggunian

• Crompton, David William Thomasson; Nickol, Brent B.: Biology of the Acanthocephala, Cambridge University Press, 1985, p. 27. [1]

Mayroong kaugnay na impormasyon sa Wikispecies ang Acanthocephala

Ang lathalaing ito na tungkol sa Hayop ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.

Acanthocephala (grč. ἄκανθος – akanthos = bodlja, trn + κεφαλή - kephale = glava) je koljeno parazitskih crva (glista), na večini jezika poznatih kao akantokefale, bodjoglavi crvi/gliste ili bodljikavi crvi, okarakterizirani su prisustvom uvlačivog proboscisa (rila). Naoružani šiljcima, pomoću kojih probijaju zid probavnog trakta svog domaćina. Akanthocephala imaju složeni životni ciklus parazit, sa najmanje dva domaćina, koji mogu biti beskičmenjaci, ribe, vodozemci, ptice i sisari.^[3][4][5] Opisano ih je oko 1.420 vrsta .^[6][7]

Smatralo se da je Acanthocephala diskretno odvojeno koljeno. Nedavna analiza genoma pokazala su njihovo porijeklo i da ih treba ih smatrati visoko modificiranim rotiferama.^[8] Ovaj objedinjeni takson poznat je pod nazivom Syndermata.

Historija

Najraniji prepoznatljivi opis Acanthocephala - crva s proboscisom naoružanim kukama - napravio je italijanski autor Francesco Redi (1684)^[9] In 1771, Joseph Koelreuter proposed the name Acanthocephala.^[9] Philipp Ludwig Statius Müller, 1776 ih je neovisno označio kao Echinorhynchus.^[9] Karl Rudolphi ih je 1809 formalno imenovao kao Acanthocephala.

Filogenija

Akantocefale su visoko prilagođene parazitskom načinu života, a kroz evolucijske procese su izgubili mnoge organe i strukture. Zbog toga je utvrđivanje odnosa s drugim višim vrstama prema morfološkim obilježjima problematično. Flogenetička analiza ribosomnog gena 18S otkrila je da su akantocefale najtešnje povezane sa rotiferama. Moguće je da su bliže dvama razredima rotifera, Bdelloidea i Monogononta, nego razredu Seisonidea. Njihovi nazivi i odnosi prikazani su u slijedečem kladogramu:

Syndermata

Seisonida

Eurotatoria

Bdelloidea

Monogononta

Acanthocephala

Tri razreda rotifera i Acanthocephala tvore kladus zvani Syndermata.^[10] Ovaj kladus je uključen u Platyzoa.

Sada važi podjela u četiri razreda:

• Palaeacanthocephala,
• Archiacanthocephala,
• Polyacanthocephala i
• Eoacanthocephala.

Monofiletski Archiacanthocephala je sestrinski takson kladusa koji sadrži Eoacanthocephala i monofiletski Palaeacanthocephala.^[11]

Studija redoslijeda gena u mitohondrijama sugeriše da su Seisonidea i Acanthocephala sestrinski kladusi i da je Bdelloidea sestrinski kladus ovoj grupi.^[12]

Pregled

Koljeno akantocefala u carstvu životinja (Animallia) uključuje parazite mikroskopske veličine. Tijelo se sastoji od rilice (proboscis), vratnog dijela bez trnova i trupa sa trnovima. Veličina im je obučno manja od dva centimetra, ali mogu da budu i veći, a ponekad i manji od milimetra. Tjelesni zid se sastoji od kutikule, epidermea, lakunarnog sistema, bazne membrane i mišićnih slojeva. Unutra je tjelesna duplja, tipa pseudoceloma. Nemaju crijevnog sistema, a hranu primaju cijelom površinom tijela. Žive kao paraziti u crijevima kičmenjaka (riba, ptica i sisara, a larve u insektma i rakovima. Najpoznatija je vrsta Macracanthorhynchus hirudinaceus (Pallas, 1781) .

Klasifikacija

Postoji ukupno 946 vrsta akantocefala, u četiri razreda: Archiacanthocephala (177 današnjih vrsta), Eoacanthocephala (248), Palaeacanthocephala (765) i Polyacanthocephala (4) ^[13].

Galerija

• Rilo vrste Echinorhynchus attenuatus

• Rhadinorhynchus

• Apororhynchus hemignathi

• Pomphorhynchus

• Pomphorhynchus u crijevu ribe Pomatomus saltatrix.

Također pogledajte

• Beskičmenjaci

Reference

Acanthocephala (Greek ἄκανθος, akanthos, thorn + κεφαλή, kephale, heid) is a phylum o parasitic wirms kent as acanthocephalans, thorny-heidit wirms, or spiny-heidit wirms, chairacterised bi the presence o an eversible proboscis, airmed wi spines, that it uises to pierce an hauld the gut waw o its host.

References

Le acanthocephalos (Acanthocephala) es un phylo de Spiralia.

Tekst üüb Öömrang

Haagwirmer (Acanthocephala; faan griichisk ἄκανθος akanthos = „suurn“ an κεφαλή kephale = „hood“) san parasiiten uun a siarem. Diar jaft at wel son 1100 slacher faan.

Det as ei gans seeker, wäär haagwirmer en aanjen stam san of ferlicht en onerstam faan a weldiarten (Rotifera).

Iindialang

Jo slacher wurd uun schauer klasen iindiald:

• Archiacanthocephala
  • Kategoriin: Apororhynchida – Gigantorhynchida – Moniliformida – Oligacanthorhynchida
• Eoacanthocephala
  • Kategoriin: Gyracanthocephala – Neoechinorhynchida
• Palaeacanthocephala
  • Kategoriin: Echinorhynchida – Heteramorphida – Polymorphida
• Polyacanthocephala
  • Kategorii: Polyacanthorhynchida

Боцкоглавците (науч. Acanthocephala) се група која вклучува најчесто мали и облигатно-паразитски црвовидни животни, со околу 1000 видови, што го прави овој тип среден по големина. Ларвите на овие организми паразитираат во хемоцелот на членконогите (ракови, стоногалки и инсекти), додека возрасните живеат во системот за варење на ’рбетниците (во прв ред тоа се коскените риби). Речиси сите се космополитски организми (поседуваат голема валенца на домаќини), освен неколку, кои имаат ограничена географска распространетост (строго специфични за домаќинот). Исто така, боцкоглавци се најдени и во риби кои живеат во абисалот и ултраабисалот.

Боцкоглавците имаат напреден план на градба на своето тело, односно поседуваат примарна телесна празнина (псевдоцелом), но кај нив отсуствува сегментација. За разлика од останатите паразитски животни, тие не се толку распространети и чести.^[1]

Морфолошки одлики

Обоеноста на телото кај боцкоглавците варира од бела, жолта, кафеава, црвена или портокалова боја, но повеќето видови се безбојни. Возрасните форми достигнуваат должина од неколку милиметри до 60 см, а најдолги се претставниците од класата Archiacanthocephala. Телото не е поделено на сегменти, но неколку видови покажуваат псевдосегментација. Боцкоглавците се полово диморфни, што се огледува во тоа што женките се обично поголеми од мажјаците.

Телото на овие животни може да се подели на три дела: риличен дел (пробосцис), вратен дел и трупен дел. Рилката (риличниот дел, пробосцис) е потенок израсток на антериорниот крај, кој може да се испушти од телото и повторно да се врати во него (ретрактибилност). Таа е наоружана со кутикуларни израстоци – куки, со кои паразитот се прикачува за цревото на домаќинот. Всушност, по овие куки типот го добил своето име (грчки akante - трн, kephale - глава). Куките може да се распоредени во редови или надолжно, што е во зависност од видот. Некои претставници како дополнителна структура поседуваат еден апикален орган чија функција е најверојатно сетилна. Рилката се враќа (односно увртува) назад во телото со помош на активноста на мускулите ретрактори, кои ја сместуваат во риличен рецептакулум, едно шупливо мускулно мевче што виси во предниот дел од трупот. Меѓутоа, рилката се издава од телото со помош на хидрауличен притисок (причинет од псевдоцеломската и лакунарната течност). Риличниот рецептакулум со помош на парни мускули е прицврстен за телесниот ѕид и цревото. Странично од рецептакулумот се наоѓаат посебни шупливи органи наречени лемнисци (латински lemniscus - врвка) кои содржат систем од канали. Бидејќи епидермисот на боцкоглавците е исполнет со лакуни (меурести простори), се смета дека лемнисците служат како складишта за лакунарната течност која се истиснува во нив за време на ретракцијата на рилката. Вратниот дел обично нема боцки или куки, а поседува сетилни структури. Трупот е најголемиот телесен дел. Присуството на куки или боцки на трупниот дел е важен критериум при детерминацијата на овие животни.

Анатомски одлики и физиологија

Телесната празнина на Acanthocephala е од псевдоцеломски тип и во неа се сместени сите органи и органски системи. Телесниот ѕид е составен од три дела. Кутикулата е бесструктурна покривка која го штити паразитот од стомачните ензими на домаќинот. Епидермисот е сличен со оној на цевчестите црви по тоа што е од синцициелна природа, но кај боцкоглавците е многу подебел. Тој е исполнет со лакуни и поседува големи амебоидни јадра. Мускулниот слој е претставен со два потслоеви: надворешен слој од кружни шупливи мускули и внатрешен слој од надолжни мускули. Под нив се наоѓа псевдоцеломот. Во него се наоѓаат сите внатрешни органи. Тие се изведени од еден лигамент кој се протега средишно долж псевдоцеломот.

Овие животни не поседуваат систем за варење во ниту една фаза од својот животен циклус, како резултат на длабокиот ендопаразитски начин на живот. Готовата храна ја впиваат преку целата телесна површина. Меѓутоа, податоците за исхраната на овие организми се ограничени, бидејќи е проучен метаболизмот на само неколку видови. Откриено е дека како главен супстрат за метаболизмот на боцкоглавците се јаглехидратите, а како главен краен продукт е етанолот. При внесот на моносахариди се забележани механизми на активен транспорт, како и хидролитичка активност на плазмалемата од површинските клетки на интегументот. Ензимска активност е локализирана и во површинските длабнатинки на интегументот. Тие ја зголемуваат апсорпционата површина и се сметаат за вонцитоплазматски варни органели. Познати се различни аминокиселини кои можат да се апсорбираат преку површината на интегументот (на специфични места за секоја аминокиселина), но нивната улога во метаболизмот не е се уште јасна. Липидите, пак, се апсорбираат и се складираат во лемнисците, меѓутоа постои несогласување околу тоа дали липидите се апсорбираат преку целата површина или само преку вратниот и риличниот регион. Иако можат да се најдат големи резерви на липиди во ткивата на акантоцефалите, сепак, се верува дека тие не се искористуваат во метаболизмот.

Циркулаторен и респираторен систем отсуствуваат, а нивната улога ја има преземено лакунарната и псевдоцеломската течност (слично како кај Nematoda). Екскреторниот систем е застапен само кај Archiacanthocephala, и тоа во вид на изменети протонефридии кои се адхерентни со репродуктивниот систем. Но, кај повеќето видови отсуствуваат посебни екскреторни органи.

Нервниот систем се состои од една церебрална ганглија сместена во риличниот рецептакулум од која поаѓаат две нервни стебла во ѕидот на рецептакулумот за да го инервираат ѕидот на трупот. Машките единки поседуваат и генитална и клоакална (бурсална) ганглија.

Репродуктивниот систем на мажјаците се состои од пар на семеници и специјализирани клетки означени како цементни жлезди. Продуктите од овие органи се изнесуваат преку копулаторен орган (пенис), сместен во копулаторна бурса или клоака (кај оние видови што поседуваат и протонефридии). Женките од Acanthocephala се карактеризираат по тоа што јајчникот постои како одделен орган само во раните стадиуми на развој, додека подоцна се распаѓа и дава слободнопливачки јајце клетки.

Поврзано

• Првоусни

Наводи

Тикен баштуулар (лат. Acanthocephala) - мите курттар классы.

Алар омурткалуулардын ичегисинде жашайт. Денеси созулуңку, уз. 1-65 см. Тумшугунда тикендери бар, аны менен ээсинин ичеги капталына жабышат. Тикен баштуулардын ичегиси жок, бут денеси менен азыктанат. Бөлүп чыгаруу органы жөнөкөй канал (протонефридий) тибинде. Нерв системасы мээ түйүнүнөн жана андан тараган нервдерден турат. Тикен баштуулар айрым жыныстуу. Өөрчүшү метаморфоз жана ээсин алмаштыруу менен өтөт. Аралык ээси - рак сымалдар жана курт-кумурскалар.

Тикен баштуулар көп жуккан балык, куш жана сут эмүүчүлөр өлүмгө дуушар болот, кээдө кишиге да жугат.

Колдонулган адабияттар

• Кыргыз Совет Энциклопедиясы. Башкы редактор Б. О. Орузбаева. -Фрунзе: Кыргыз Совет Энциклопедиясынын башкы редакциясы, 1980. Том 5. Пирс - Токкана. -656 б.

कंटशीर्ष या कंटशुंडी (अकांथोसेफ़ाला, Acanthocephala), एक प्रकार की पराश्रयी अथवा परोपजीवी कृमियों की श्रेणी है जो पृष्ठवंशी प्राणियों (वर्टीब्रेट्स) की सभी श्रेणियों-स्तनपायियों, चिड़ियों, उरगमों, मेंढ़कों और मछलियों-में पाई जाती है। श्रेणी का यह नाम इसकी बेलनाकार आकृति तथा शिरोभाग में मुड़े हुए काँटों के कारण पड़ा है। काँटे कृमि को पोषक की आंत्र की दीवार में स्थापित करने का काम करते हैं।

परिचय

इस श्रेणी में कृमियों में मुख, गुदा तथा अंतत्र आदि पाचक अवयवों का सर्वथा अभाव रहता है। अतएव, पोषक से प्राप्त आत्मसात किया हुआ भोजन कृमि के शरीर की दीवार से व्याप्त होकर कृमि का पोषण करता है। भिन्न-भिन्न जातियों (स्पीशीज़) की कंटशुंडियों की लंबाई भिन्न होती है और दो मिलीमीटर से लेकर 650 मि.मि. तक पाई जाती है। किंतु प्रत्येक जाति के नर तथा नारी कृमि की लंबाई में बड़ा अंतर रहता है। सभी जातियों की कंटशुंडियों में नारी सर्वदा नर से अधिक बड़ी होती है। विभिन्न जातियों की आकृति में भी बड़ी भिन्नता पाई जाती है। किसी का शरीर लंबा, दुबला और बेलनाकार होता है तो किसी का पार्श्व से चिपटा, छोटा और स्थूल होता है। शरी की वतह चिकनी हो सकती है, किंतु प्राय: झुर्रीदार होती है। मांसपेशियों की कारण इनमें फैलने तथा सिकुड़ने की विशेष क्षमता होती है। शरीर का रंग पोषक के भोजन के रंग पर निर्भर रहता है। गंदे भूरे रंग से लेकर चमकीले रंग तक की कंटशुंडियाँ पाई जाती हैं।

इस श्रेणी का कोई भी सदस्य स्वतंत्र जीवन व्यतीत नहीं करता। सभी सदस्य अंत:परोपजीवी (एंडोपैरासाइट, endoparasite) होते हैं। और प्रत्येक सदस्य अपने जीवन की प्रारंभिक अवस्था (डिंभावस्था अर्थात्‌ लार्वल स्टेज) संधिपाद समुदाय की कठिनी (Crustacea) श्रेणी के प्राणी में और उत्तरार्ध अवस्था (वयस्क अवस्था अर्थात्‌ adult state) किसी पृष्ठविंशी प्राणी में व्यतीत करता है। सभी श्रेणियों के पृष्ठवंशी इन कंटशुंडियों के पोषक हो सकते हैं; यद्यपि प्रत्येक जाति किसी विशेष पृष्ठवंशी में ही पाई जाती हैं।

इस श्रेणी में परिगणित 300 जातियों का नामकरण हो चुका है और उनमें से अधिकांश मछलियों, चिड़ियों तथा स्तनपायियों में पाई जाती हैं। कंटशुंडी संसार के सभी भूभागों में पाई जाती है।

इस श्रेणी की मुख्य जाति (genus) शल्यतुंड (Echinorhynchus), वा बृहत्तुंड (Gigantorhynchus) है, जो सुअरों में पाई जाती है। इसकी लंबाई एक गज से भी अधिक तक की होती है। यह अपने पोषक की आंत्र की दीवार से अपने काँटों द्वारा, लटकी रहती है। जब इसका भ्रूण तैयार हो जाता है तब यह पोषक के मल के साथ शरीर से बाहर चली आती है। सुअर के मल को जब एक विशेष प्रकार का गुबरैला खाता है तब उस गुबरैले के भीतर यह भ्रूण पहुँचकर डिंभ (लार्वा) में विकसित हो जाता है। इस प्रकार के संक्रमित गुबरैले को जब सूअर खाता है तो डिंभ पुन: सूअर के आँत्र में पहुँच जाता है, जहाँ वह वयस्क हो जाता है। नवशल्यतुड (Neoechinorhynchus) एक अन्य उदाहरण है। यह कंटशुंडी वयस्क अवस्था में मछलियों तथा डिंभावस्था में प्रजालपक्ष डिंभों (Sialis larvae) में परोपजीवीजीवन व्यतीत करती हैं।

वर्गीकरण

पहले कंटशुंडी सूत्रकृमि (Nemathelminthes) समुदाय की श्रेणी में गिनी जाती थी, किंतु अब इसकी एक अलग श्रेणी निर्धारित की जा चुकी है। इस श्रेणी की वंशावली अभी अनिर्णीत है।

इस श्रेणी का वर्गीकरण विभिन्न वैज्ञानिकों ने भिन्न-भिन्न प्रकार से किया है, किंतु सबसे आधुनिक वर्गीकरण हाइमन का है। इन्होंने संपूर्ण श्रेणी को तीन वर्गों में विभक्त किया है :

• (क) आदिकंटशुंडी (Archinacanthocephala),
• (ख) पुराकंटशुंडी (Palaeacanthocephala) तथा
• (ग) प्रादिकंटशुंडी (Coacanthocephala)।

इसी वर्गीकरण के मुख्य आधार शुंड (Proboscis) में वर्तमान काँटों की संख्या तथा कुछ अन्य विशेषताएँ हैं।

बाहरी कड़ियाँ

• Fishdisease.net
• Review
• Review
• Images
• Parasites World

அக்காந்தொசெபலா (Acanthocephala) என்பது ஒட்டுண்ணி புழு தொகுதி ஆகும். இவற்றின் வாழ்க்கை வட்டத்தில் ஒரு நிலையிலேனும் உணவு உட்கொள்ளுவதற்கான சிறப்பான உறுப்பு ஒன்றும் காணப்படுவதில்லை. இவற்றில் ஆண் வேறு, பெண்வேறு. முதிர்ச்சியடைந்த புழுக்கள் முதுகுநாணி உயிரினங்களின் குடலில் வாழ்வன. அந்த குடலில் இருக்கும் உணவைத் தம் உடலின் மேற் சுவர் வழியாகவே உள்ளுக்கு இழுத்துக்கொள்ளுகின்றன. இவற்றில் சில வகைகள் மிகச் சிறியவையாக, இரண்டு மில்லி மீட்டருக்கும் கிறைவான அளவில் இருக்கின்றன மேலும் சில இனங்கள் 500 மில்லி மீட்டர் அல்லது இருபது அங்குலத்துக்கு மேல் இருக்கும். பெண் புழுக்களைவிட ஆண் புழுக்கள் சிறியவையாக இருக்கும். இந்த ஒட்டுண்ணிகள் தமது ஆதாரப் பிராணிகளுக்குள்ளே அவற்றின் உணவின் வழியாகத்தான் எப்போதும் புகுகின்றன. இவற்றின் முதல் ஆதாரப் பிராணி ஒரு கணுக்காலி. அதிலிருந்து அதை இரையாகக் கொள்ளும் மற்றொரு பிராணி இதற்கு ஓம்புயிராக இருக்கலாம். அந்தப் பிராணியிலிருந்து அதை உட்கொள்ளும் மீன், நீர்நில வாழ்வன பறவைகள், பாலூட்டிகள் போன்ற முதுகுநாணிகளான உடம்புக்குள் வரலாம்.^[1][2][3] இவற்றில் 1420 இனங்கள் விவரிக்கப்பட்டுள்ளன.^[4][5]

விளக்கம்

இந்தப் புழுக்களில் காணும் சிறப்பான உறுப்பாக உடலின் முன்முனையிலுள்ள நாக்குப்போல நீட்டத்தக்க உறிஞ்சி குழல் ஆகும். இதை தேவைப்படுப்மோது வெளியே நீட்டவும் உள்ளே இழுத்துக் கொள்ளவும் இயலும். இதன் உடல் மேல்பகுதியில் கொக்கி போன்ற முட்கள் இருக்கும். இந்த கொக்கிகளினால் இந்தப் புழுக்களானது ஆதர உயிரின் குடற் சுவரை நன்றாகப் பற்றிக்கொண்டிருக்கும். இவற்றில் பல இனப் புழுக்களின் உடம்பின் மேலும் முட்கள் இருக்கலாம். ஆண் பெண் புழுக்கள் இணை சேர்ந்து, பெண் புழுவின் உடலுக்குள் முட்டைகரு உருவாகி அவை ஆதாரப்பிராணியின் மலத்துடன் வெளியே வரும். இந்தக் கருப்பட்ட முட்டையை நிலத்திலுள்ள வண்டுகளின் லார்வாக்கள் உண்ணும்போது, அவற்றின் உணவுப்பாதையில் முட்டை பொரித்து அக்காந்தர் என்னும் நிலைமை அடைகிறது. அது வளர்ந்து உருமாறி அக்காந்தெல்லா நிலையடைகிறது. இந்த நிலையில்தான் இது வேறு பிராணிகள் உடலில் ஒட்டுண்ணியாகப் பற்றக்கூடிய ஆற்றலைக் கொண்டதாக ஆகிறது. வண்டின் லார்வாவில் உள்ளவரையிலும் அக்காந்தெல்லா முதிர்நிலை அடைவதில்லை. அந்த லார்வாவைப் பன்றி, பறவை போன்ற ஒரு முதுகுநாணி உண்டால் அதன் குடலில் அக்காந்தெல்லா நிலையைக் கடந்து முதிர்ச்சி நிலையடைகிறது.அப்போதுதான் இந்தப் புழுவின் வாழ்க்கை வட்டம் முழுமையடைகிறது.^[6]

மேற்கோள்கள்

ಅಂಕುಶಕಪಾಲಿ ( Acanthocephalia)ಮುಳ್ಳು ತಲೆ ಮತ್ತು ಸೊಂಡಿಲಿದ್ದು ಬಾಯಿ ಮತ್ತು ಆಹಾರನಾಳ ಇರದ ಪರಪುಷ್ಟ ಪ್ರಾಣಿ.^[೧] ಇವುಗಳು ಹೆಚ್ಚಾಗಿ ಮೀನುಗಳು,ಅಕಶೇರುಕಗಳಲ್ಲಿ ವಾಸಿಸುತ್ತವೆ .^[೨] ಅಂಕುಶಕಪಾಲಿಯು ಸೆಸ್ಟೋಡ ಜೊತೆ ಈ ಲಕ್ಷಣವನ್ನು ಹಂಚಿಕೊಳ್ಳುತ್ತದೆ, ಆದರು ಎರಡು ಗುಂಪುಗಳು ಸಂಬಂಧಿಸಿರುವುದಿಲ್ಲ. ವಯಸ್ಕರ ಹಂತಗಳಲ್ಲಿ ತಮ್ಮ ಸಂಕುಲದ ಕರುಳಲ್ಲಿ ವಾಸಿಸುತ್ತಿದೆ ಹಾಗು ತಮ್ಮ ದೇಹದ ಮೂಲಕ ಪೋಷಕಾಂಶಗಳನ್ನು ನೇರವಾಗಿ ಜೀರ್ಣೀಸಿಕೊಳ್ಳುತ್ತದೆ.

ಪ್ರೊಬೋಸಿಸ್

ಪ್ರೋಟ್ರೂಡಿಬಲ್ ಪ್ರೊಬೋಸಿಸ್ ಸ್ಪೈನಿ ಕೊಕ್ಕೆಯಿಂದ ಮುಚ್ಚಿಕೊಂಡಿರುತ್ತವೆ. ಪ್ರೊಬೋಸಿಸ್ ಉಂಗುರಾಕಾರದ ಕೊಕ್ಕೆಯನ್ನು ಹೊಂದಿರುತ್ತವೆ. ಈ ಕೊಕ್ಕೆಗಳು ೩ ಅಥವಾ ೪ ವಿಧಗಳಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತವೆ.

ಉಲ್ಲೇಖಗಳು

ಬಾಹ್ಯ ಸಂಪರ್ಕಗಳು

• Fishdisease.net
• Review
• Review
• Images
• Parasites World